23-VIII-2021.
Врућина још увек. Цео дан се мање више вучемо и не радимо скоро ништа. Ником није ни до купањца, осећа се да наилази промена времена. Током дана се јавио Бајло да ми честита, и да успут пријави и да је звао већ цео разред, сад ће то за мање од три недеље, каже да не очекује нека изненађења. Милица (и с њом вероватно и Рајка) ће бити у Грчкој, као и обично, с тим што овог пута води и мужа, ког већ одавно дрма Алцхајмер, ал' је канда у наступу нормалности обећао да ће бити добар.
Празним четврти балон тутифрутија, да имам места за овогодишњу производњу, која доста касни. Ово би требало да је време кад смо скоро готови, а тек смо на 29 литара, шљиве тек сад стижу. Ваљда фалило воде. Одвадио сам литар ипо да понесем, и литар за горе (да нас двоје имамо пре спавања, кад нам наспе). Кренемо као и обично, и успут ми звони у џепу - јавља се Боба, да ми честита и да пријави да је примљен за стално. Поврх тога, каже како су почетни утисци остали, посао је и даље одличан. И најавио да је већ време да части.
Иако смо се задржали код Роде, док је она купила вина, стигли смо код Борчета чак пет минута пре времена на 54. френдз парти; Драгана је толико каснила. Борче је на тераси завршавао печење меса (електрични роштиљ или тако нешто). Предао сам флашу, а Драгана ми предала поклон, књигу судије Мајића „Острво пеликана“, за коју сам нешто чуо на Бурундију ама се не сећам шта то. Прочитаћу па ћу видети (што није испало лако, целе недеље је падала киша и нигде нисам имао добро светло за читање... одвише сам навикао да књига има своје светло, мониторско, па сам до недеље прочитао можда четири стране). Најзад сусрет генерације, сад још два ипо месеца сви имамо 66 година.
Спремала се промена времена, па иако се нисам презнојао у доласку, јесам док смо се пењали на четврти спрат. Кад смо завршили са клопом, опет смо лепо изашли на терасу. Борче је однекуд ископао боцу пенушавца (са оригиналним називом, „Спуманте“), па сам, зачудо, успео да га елегантно и шмекерски отворим да лепо пукне, чеп одлети негде на улицу, нигде пене, а ни кап се не проспе. Зачудо, кажем, јер мора да има тридесетак година од претходне флаше. Ваљда је то као вожња бицикла, једном научиш па увек умеш.
Борче се опет урадио, али доста мање него прошли пут. Сложио се ипак да нас не прати, да не бисмо онда морали опет да пратимо њега на четврти спрат. Кад смо били надомак Леснине, сетим се шта ми фали за рођендан - стерео пољубац. И добијем, од ње слева, од Драгане здесна. Зовемо такси, дође... кад оно није онај наш. Каже тип он је власник те фирме, па је ускочио да ради ноћас, Влаја није ту, није хтео да плати неку казну па изабрао да одлежи. Тарифа је дан ћорке за сваких 1000 динара казне, што је држави чиста штета. Штета је и њему, ал' из ината неће да плати.
Током ноћи је окренуо хладан ветар. До куће нас је још и грејао алкохол, ал' сутрадан је већ било и кише и... ако је зима каснила, јесен је поранила. Лето је онда морало да буде жестоко врело, тако стиснуто.
Двајспетог ишли бицикловима до месаре код Руже, па онда на игралиште испред Леснине, већ који пут. Песак је још био влажан па Санда и Линда нису могле да се играју како већ умеју, ал' су зато одвеле бабу у кинески дућан па им је купила кишобранчиће и чизмице за кишу. Зачудо, није се ништа распало, штавише обе су савладале механизам. Линди можда мало понестаје снаге да га скроз затвори, али ако га вуче обема рукама и упре о стомак, успе.
Увече је Виолета заспала у хемоку који им баба често направи тако што заглави фротирско ћебе између кауча и фотеље.
Двајсосмог је и даље било кишовито, па смо потрпали све четворо у Јоду и отишли до Спрингфилда. Било је занимљиво што нису сва светла била попаљена одмах, само нешто ледовки по буџацима и светла изнад столова за билијар и стони тенис. Добро за фоткање. Пица лоша, баш никаква, ал' деца су се добро провела.
Тридесетог је требало да идемо у ту Гудурицу, ал' је испало да нам је доспела ракија за печење. Тј прогноза је за тај дан била добра, и испало је добро - није било кише и није било превише хладно, ал' испало је боље овако - урадили смо посао (десет литара на 50%).
У граду су у току били Дани пива, ал' је испао дркопиш - најавили су да пуштају само вакцинисане, што није било теорије да се спроведе, напросто има превише улаза у центар, а и нема шансе да десетак тзв. „ковид редара“ могу да отерају све невакцинисане који дођу. Поврх свега, од четири дана бар два је падала киша. На концерту градске филхармоније се види да је трг пун ко око, бар на снимку који врте месни портали, ал' на екрану иза оркестра пише "33. Дани пива" а ово су били тридесет шести... Сви који су били кажу да је на тргу било тек нешто више људи него на сцени.
Тријеспрвог сам све нешто гледао како ће ми се завршити месец, и предвече већ престао да завирујем у StatCounter.prg, јер је изгледало да ће опет да буде око 4300, не много боље него јула. Међутим, изађе посета до 340 за тај дан. Доообро... међутим, наредних дана се наставило.
Спомиње се: StatCounter.prg, Бурунди, Виолета, Добривој Гунароши (Боба), Драгана Витас, Јода, Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милица Ерцешки, Ненад Бајло (Бајло), Рајка Чајканић, Ружа, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, френдз парти, на енглеском