10-XII-2012.
Стара секира је готова, расцепила joj се ушица. Толико пута сам је звекнуо мацолом. А није ни била из једног комада, ту је кована или заваривана, слабо место.
Отишла да обиђе Ому, бициклом, скроз на Багљаш, као и сваког понедељка. У повратку сврати на пијацу, има тамо нека гвожђара, где смо иначе већ купили неколико алатки (на струју и ручних), те купи баш ваљану секиру, са држаљем од скоро метра. Стрпа то у цегер, окачи на корман, и на Житном тргу сврати код неких Кинеза у подрум да купи нешто, ваљда рукавице. Виде они улази баба а вири јој секира из цегера... видело се да су гледали превише стравичних филмова, ко зна шта им се привиђало, ал' каже да су узмицали и размицали се, слабо се ко усуђивао да приђе.
Свеједно, сад имам секиру како ваља. Што се цепања дрва тиче, кренула ме карта.
Спомиње се: Ома, на енглеском