27-V-2001.: Селидба

Ово сам мојима писао са посла па ми је нешто на серверу (или у одвратном Аутлуку... 90% заглавља фали, чак ни адресе моје нема, ал' пише кодна страна 1250, дакле средњеевропска латиница) изјебало слова, јер ко зна где се то тамо подешава... све скупа, појео је чћђ, оставио шж.

Ух, проде и ово.

У цетвртак поподне сам изашао нешто раније да бих одтелефонирао неколико ствари, а у петак се нисам ни врацао са руцка, да бих могао да средим остало. Требало је да јавим редом:

- телефонцима да ми прекопцају линију, бице каже у уторак ујутро, број остаје непромењен.

- у Ленину школу да видим око превоза до краја године. Рекли су да зовем округ, тамо нисам баш из прве добио, а онда су ми рекли да се за ово десетак дана снадем, а онда да идем у ту и ту школу у крају па да пребацим Лену за јесен

- Струја, рекли су да нема проблема, у стану вец има струја, а они це у уторак да пребаце то на мој рацун. Не знам само како стоји са оцитавањем, тј да ли цу ова три дана да трошим Вајнштајнову струју или своју (Вајнштајн је прва рец у имену фирме која држи те станове, не сецам се даље)

- Медуградски телефон, само јавио промену адресе где да ми шаљу рацун.

- Кабловска, као нема проблема, хоцу ли и неку промену услуге, реко дај кабловски модем за интернет, као важи има и то двосмерна веза (једно време су имали само једносмерну, па је за слање морала да се користи обицна телефонска веза, а за пријем је ишло кроз ТВ каблове, око 8 пута брже), коју брзину хоцу? Шта имате, питам, а он реце само да видим, сацекајте, те ме остави да цекам 15 минута. Можда и дуже, ал' сам баталио и отишао да спавам.

- још ме цека промена возацке дозволе, банка, осигурање за кола, округ (инаце сад за који дан треба да платим неку таксу што се плаца двапут годишње).

У суботу око десет смо отишли до рецепције (ово стварно поциње да лици на летовање :), потписали уговор, распитали се за детаље, погледали стан, укљуцили струју (има све аутоматске осигураце, тако да сам само шкљоцнуо свих десетак и готово), укљуцили климу, и поцели да возимо ствари. Растојање је три километра. Први дан (тј суботу поподне) сам претерао пет тура. У недељу сам пребацио једну туру пре подне, а онда смо поцели да тражимо камион. Пошто овде свашта ради недељом, није ми пало на памет да би изнајмљивање камиона могло да не ради - испало је да ради само један (а има их десетак, од 4-5 фирми), а и тај је цекао да му врате возила од јуце. Е, кад сам звао око пола дванаест, имао је нешто. Дошао, узео, фургон од 17 стопа (то је дужина кутије изнутра - 5,18м). Јес да нисам из прве нашао руцну, па сам кренуо тако, све рацунајуци да ако нигде нема руцне мора да је везана са аутоматским мењацем. Е, није, ал' то сам приметио тек кад се вец задимило. Ножна је, и није нешто паметно обележена, само пише "нагази за ОН, нагази за ОФФ", што ми је више лицило да је за неки додатни уредај а не за коцницу. Прешао сам тако једно километар ипо, ал' док сам стигао до куце вец се охладило, једино је мирис остао донекле.

Утоварили смо сав могуци намештај осим рацунара - кревете, столице, столове, јастуцице, кауц, и полице за књиге. Било је мало повуци-потегни док сам изманеврисао ону стрму кривину око куце. Иако је окретан за један камион, ипак је то камион, и нешто је сметало једно дрво, па сам морао цак цео један пут да кренем у рикверц узбрдо... ма, после шкодилака са приколицом ово је лук и вода, башка са аутоматским мењацем.

Било је мало незгодно да се све то после носи уз степениште, башка што је улаз у високом партеру а степениште до земље излази на комшијина врата (Индуси, кухиња им мирише на неко особито сирце), ал' сложили смо технику и све смо однели.

Завршили смо јуце до руцка, плус цишцење старог стана поподне. После смо се цастили са две пице из пицерије; није баш јефтино али за овакву прилику...


Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), шкодилак, на енглеском