19-VI-2022.
Осамнаестог сиђем на још једно пишање пре спавања, и спопадне ме Виолета да направимо коцку, не уме сама. Добро... лист папира, троуглови, и навали. Додао сам и залиске да има где да се залепи за налеглу ивицу, и рекао где да маже лепак, па ако не успе, ујутро крећемо испочетка.
После је и Нина нацртала ту мрежу на рачунару, одштампала и до понедељског ручка смо имали пешес коцки од папира, са све налепљеним ушима и репом, и нацртаним очима и њушком. Макета исте оне мачке од коцке што је она направила као три де модел још пре неку недељу на телефону.
Купила ову шерпу у дућану у Родиној згради. Нина примети нажврљани текст... наравно да није рукопис, него такав фонт у програму за цртање. А текст, у јеботе види прави лорем ипсум! Морао сам то да сфоткам и окачим на Бурунди, јер је пар ликова хтело да купи такву шерпу. Е сад има неколико начина како је то могло да се деси:
- ма нема везе то ионако није намењено читању него кувању
- ма за те паре још и да им бирам неки текст, па да гледам је ли под копирајтом, па да се неко не увреди кад прочита, па... ма зајеби
- ало шефе шта како откуд то већ у производњи... ма шта има вама да изгледа готово ја потписујем дизајн ваљда знам кад је готово кад није... а... па добро, јес, неће нико приметити, ко још чита шерпе
А онда је Фића ископао линкове са Металчевог сајта, и испаде да је то сасвим нормалан производ, а то што смо ми исфантазирали да имамо реткост, малтене маурицијуску марку са грешком из ограничене серије, јебига, ништа од тога, то се сад тако носи. Како рече Васа, „као пајкан на журци кад пали светло и гаси музику, ништа од доживљаја“.
Двајздругог отерам комби да ми замене ручицу жмигавца и погледају оно седиште, што се не обара наслон. Седиште одједном пристане да ради, океј то смо поправили, а ручицу морају да наруче. Добро, очекивао, пређем преко да дозовем такси и завршим цигар. Кад оно таксиста ни мање ни више него Грне. Исти као што је увек и био, причљив, не лупета, не кукумавчи. Позовем га на кафу, седнемо у авлију (и он упорно пуши), издиванимо се колико је већ имао времена, заказана вожња у 11. Каже имао је бомбоницу од посла пре две године, 2000€ месечно на шест месеци да свира акустару у неком хотелу у Прагу, плус добије и ауто да се служи њим, па онда још шест, а после тога прелазе на 3000$ месечно и кола су његова. И то је уговорено крајем јануара, почетком априла је требало да крене, кад тап корона, јебига. Од прве (Миличине сестре) се развео пре неку годину, сад има другу, продао је стан на Малој Америци и купио кућу негде надомак Гроша, а каже таксира да би, баш као сад, попричао са људима које десет година није видео.
Комби је био готов исти дан, наручили ту склопку, стигла исти дан, замена је десет минута (и свеједно кошта 1500 динара, плус 4000 за сам део... ал' јебига, толико кошта што знају који део и где могу да набаве).
Змајчек је радио беспрекорно од шестог до двадесетог, а онда се добро скршио. Уна (тј минт 20.3) би се после тога заглавила након неколико минута, чак и кад ништа не радим. Онда сам инсталисао 20.3 али тамо нисам успео да довучем базу за Бјо. То сам успео некако да поправим али само привремено, изгледа да је нешто у тој комбинацији (инсталисао сам прво са Иксфцеом па прешао на Цимет) убијало једно друго, па сам инсталисао још једном, ал' та трећа инсталација није била на располагању за бутирање... имао сам, све скупа, четвородневну игранку али сам у сваком кораку одмицао мало напред. Двајстрећег је та трећа уредно бутирала, и стигао сам и да направим бекап у другој, и онда само још испадне да тај бекап није у оном формату који бих могао да употребим, јавља сто грешака и не уради ништа. Двајшчетвртог устанем неким чудом рано, и преправим скрипт за бекапирање на други формат, утрчим на кратко у другу инсталацију, урадим бекап, па ајд назад у трећу, вратим из тог бекапа, све је ту. Онда опет инсталација Дабоа... и ево ме, опет могу да пишем овде.
Успут сам дотерао да сад StatCounter.prg и api_posetu.prg раде за два сајта, башка sGradlj.com као и досад, башка Бјо. Посета је кренула лудачки, ево четврти дан и већ има преко хиљаду посета. Оно што ми је чудно је што је то све један те исти из Београда, ево данима ме чита, кренуо је негде из осамдесетих и већ је стигао до 1999. Окачио сам дискретно линк у потпис и на УАу и на Бурундију, ал' отуда још нико да се упеца. А овај упорно чита и не дели линкове друговима. Двајшчетвртог се двоје њих ипак закачило, ал' се нису дуго задржали. До двајшестог је овај нагурао преко 700 страна. Верзију на енглеском још нико није погледао.
Први парадајзи из авлије! Никад нисмо имали тако рано, ово је добре две недеље пре најранијег на башти. У ствари, прошли пут сам појео један мали чери тамо, пречника око 30мм, још не сасвим зрео, али је већ имао укус како треба. Специјалитет куће, парадајз са укусом парадајза.
Ипак, то је била само проба - стварно се броји од 24. кад смо били до Петерхида - покупили скоро пуну канту кајсија (некад смо пекли десетине литара ракије, сад само толико), биће за пекмез (изашло пет тегли) - и набрали неколико комада, таман за вечеру. Биће парадајза толико да опет напунимо све оне флаше што смо испразнили за последње две године, кад смо паузирали са поврћем, јер неко краде. Ове године ајд да пробамо, јер од овог нема вајде, има десетак врста, дозревају у различито време, у неколико боја (од жуте до тамнољубичасте, па и на штрафте) и величина, ничега много, не може с тим на пијацу.
Двајспетог смо испекли папазјанију (в. 06-IX-2020.). То нам је лепо успело тада, добили смо једва пет литара, јер је било онако за пробу, додали нешто пекмеза и којечега да допунимо за један казан. Овог пута смо допуњавали за два, стрпали шта смо нашли, и неколико тегли пекмеза из 2016 или ту негде, још добар, лизнули смо скоро сваку - и чак баталили све кајсије што су попадале тог и наредног дана, касно, нема више у шта, другог воћа нема док не стигну шљиве, а оне се још ни не плаве.
Кренуло је сулудо, са 72% метанол, 68% првенац. Други казан нешто слабије, 70/68, али је исто ишло јако и дуго. Успут је падала киша, дувао ветар, морали смо да прекидамо, термометар је показивао 40 уместо 55 кад је кренуо метанол, и 60 уместо 74 док је ишла ракија, јер је ветар хладио капак, а температуру мерим у воденом чепу. Није битно, добили смо 8,4 литре, одлично. Сад три недеље паузе, до шљива.
Двајшестог нисмо радили ништа, мало за промену.
Поподне ми Киш јави да је линак на слику оне лорем ипсум шерпе локални, па сам му послао прави, на објављени Бјо. И линак на „Предговор“. И онда је кренуо да чита. На једном месту ме само замолио да изоставим нешто, или бар да не буде да је он то рекао, да не би нечији брак био угрожен (није угрожен ако се лик швалера него тек кад жена сазна). Током ноћи је навратио и неко из Мексика, и до јутра је StatCounter.prg показао да сад Бјо има више погледа него преостали sGradlj.com. А онда је и Јан почео да чита. Сутрадан, још неко, вероватно његов брат, а можда је и Инге, то већ не могу знати. Или то Киш чита са посла...
Увече се скупио велики четни састанак (не на скајпу, Мали мекани га је усрао до неупотребљивости, него на сигналу, има инсталисан на Нинином лептопу, а имају га и Го и Лена), чак смо видели и Нешу (Анита је спавала, тек је 13:30 тамо). Стенли се појавио накратко, сели дућан, јер је гостовао код неког лика код кога је сад већ гужва, чак је улубио муштерији кола маневришући по авлији, коштало га коју стотину, враћа се код типа код кога је раније радио, овог пута ваљда као ортак. А и ово је у нешто мирнијем крају, онамо је већ морао да се маша за утоку, па је лик што је пузао испод ограде само окренуо налево круг, није морао ни да је вади. Краду каталитичке („католичке“) конвертере и то голим рукама - једној муштерији су прво украли оригинал, па неки ремонтован, па на крају обичну цев стављену уместо.
Двајседмог сам устао рано, већ пети шести пут ове године видео излазак сунца, и искористио тај вишак будног времена да направим насумицу за Бјо - то је онај линак скроз на крају. Зезао сам се два-три сата, јер неке ствари не раде шта очекујеш, неке су буџевина... али се ствар на крају свела на три реда скрипта који се изврши након што се учита навигација (то ови линкови с леве стране). Прво сам мислио да ћу морати да изгенеришем џејсн који би садржао макар бројеве за линкове за постојеће стране, а онда сам се сетио да то већ имам, не бројеве него саме линкове, све је већ ту, само треба извадити. И лепо то ради, баш сам задовољан.
Двајсосми. Спавао до 11. Поподне направили још једну туру резанаца, овим је пуно и велико буре (60л) и мало (30 ваљда), прелазимо на широке. Кокошкама је врућина, сад носе по 3-4 јајета дневно.
Увече прочитао да је нова цена бензина државно заварена на 212 за дизел. Хм, било је 202 кад сам пунио Јоду, а комбију је управо синуло наранџасто јуче кад смо се враћали. Ова уредба важи до тридесетог... Па ако и точим једном годишње (по 75 литара), нека то буде по старој цени, ко у стара лоша времена. Ко зна по којој ћу цени точити следећи пут.
Спомиње се: Предговор, 06-IX-2020., 15-VII-2022., api_posetu.prg, sGradlj.com, StatCounter.prg, Анита Џенифер Бергер (Анита), Бјо, Бурунди, Виолета, Горана Средљевић (Го), Грне, Грош, Змајчек, Инге Брандлихт, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Киш де Кок, Мајкрософт (Мали мекани), Милица Зубатовић, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), пекмез, Петерхид, Стенли Бергер, УбикАгора, на енглеском