19-VII-2010.
Дошао мајстор, неки тип из суседне улице, не знам ни где смо га нашли, мора да је био ћалету нешто радио, знају се још откад је купио нашег старог шкодилака. Ајд, ако је теби ваљао... мада, требало је да знам како ћале уме да изабере мајстора, кад опа кад тропа.
Но, урадио је све како смо рекли - заменио све славине, сад имамо неке италијанске што баш добро изгледају. Није да су оне старе биле нешто лоше, али имају већ скоро 20 година, и оне плочице канда не држе више како треба, на кади је био баш добар мрки траг где славина капље.
Скинули су и наш стари Кончаров бојлер, тај је добро издржао од 1981. до 1999. а сад ћемо да ставимо проточни, што да грејемо воду кад је не користимо, и што да се мислимо да ли ће у пола туширања да нестане топле воде. Отишао сам ваљда с мајстором у пазар и купио све што треба - бојлер, славине, нову кењару (она турска напросто нема пречник за нашу производњу, и зачепљује се често), водокотлић и, ах... седиште за кењару.
Имали су у дућану нешто фенси шменси од провидне пластике а унутра заливено свашта, латице од ружа, куглице од лежајева, или у једном случају и бодљикава жица... уф, а шта ако не издржи? Узео класичну али јаркоцрвену, нек буде нешто шарено. Такав у Америци нема да се купи.
Најдуже је трајало да затисне одлив из каде, јер ту слабо има места, сифон чак иде испод бетона, а оно што сам ја тамо направио 1993. напросто није држало, онај један завртањ није био довољно јак, навој се ваљда увртао у пластику. Ту су се напатили и он и његов... бемлига, јел' му син јел' му радник, а биће да је у слободно време пајкан а ово му је тезга. Било како било, увече и даље нисмо имали топле воде, јер није умео да повеже бојлер на струју, ту треба трофазна... која туда и пролази, кабл за електричне грејаче иде у подрум. Ал' не, умем свашта ал' струју не дирам. Добро, није да не бих умео сам, ал' ајде наћи ћемо електричара. У ствари нас је ваљда и он упутио на неког код месне заједнице.
бар један аутокрп, док их чекам... како је авлија била празна.
Сутрадан смо монтирали свој кревет, више не видим на фоткама да му је оквир прислоњен уза зид код кујне. Но, душек још немамо, имамо пар оних старих, ал' то је за бацање.
Нина је послала нешто фотки да видимо како нам око куће расту парадајз, тиквице и краставци...
Спомиње се: Невена Средљевић (Нина), шкодилак, на енглеском