април 1961.
Датум и овде набадам, по својој висини, гардероби и којечему. Прво сам мислио да ће ово бити јун, ал' видим лишће тек пупи, дакле април.
Отишли смо до села на румунској граници, где су тетка Теја и теча (тј није ми директно тетка, кевина сестра од тетке) радили у основној школи, да видимо Јацу.
Живели су у учитељском стану, што је била велика стара кућа, са пространим двориштем, патосаним циглом. Кућа, истина, није у најбољем стању, ал' њима није сметало. Чине ми се срећни што имају једно друго, скромну али поуздану каријеру у изгледу, и живо дете. Пре тога су имали сина, није саставио два месеца.
Обратити пажњу на кућну хаљину. Свака жена је тад имала такву. У ствари, и кевина је имала исти дезен. Сад да ли су заједно пазариле па обе шиле од истог материјала, или је избор био ограничен, ко ће знати. Тканина се звала зенана, била је глатка, сјајна и мека. Годинама касније, новембра 1972., сам тражио од кеве да ми сашије кошуљу од тога, одлично је испала.
Од села се сећам само пошироке главне улице, где је била школа. Школа ме се дојмила великим прозорима, колико их је било. Ваљда је новоизграђена, а смернице за просвету траже много светла. А и повисоко је изгледала, до приземља је било неколико степеника.
Преко пута је био прави артешки бунар (што су сви звали артерски; тако су звали и пумпу иза наше куће, иако артешки бунар одликује баш то што вода сама иде, не треба пумпа). Нисам схватао како то ради, вода цури а нема точка да се окреће.
Има још неколико других снимака, чак су сликали и мене са неком децом из школе и једним учитељем. Немам појма ко су.
Спомиње се: Весела Сенић (тетка Теја), Јасмина Сентовић (Јаца), на енглеском