септембар 1964.
Код Власте и његових у Вршцу. Нешто се као сећам, више са фотки. Не знам како смо се попели на брег, вероватно пешке, уја је тада имао само мопед. Радио је у некој пољопривреди у селу, скоро 20км ван града, ишао њим на посао, лети зими.
Имао сам шушкавац, што је била велика новост. Кишни мантил, од јаче синтетике, и стварно непромочив. То су тада добили сви пајкани. Не знам да ли је икад имао званично име, надимак је име. Стекао га је по звуку који је производио на најмањи покрет. Питам се како су се пајкани прикрадали у томе.
Ујна је била права босанска лепотица, кад је хтела. У њиховом станчићу, међутим, често је била намрштена, косе стегнуте у реп или пунђу, строгог израза лица. Нешто је подозревала да се уја швалера, мора да су јој стизали абери са више страна, наравно да је била набусита и зловољна.
Има и пар фотки са више нас - ту је тетка Милица са мужем, тетка Дара, у некој авлији. Иза нас су неки старински прозор и врата, дрвена каца, послагане цигле - можда смо отишли на село (бусем? нико још није имао кола). У ово време је у Вршцу грожђебал, ал' смо га намерно заобишли, да избегнемо стотине пијаних по улицама што пишају где стигну.
Спомиње се: Власта Зарин, тетка Дара, тетка Милица, шушкавац, на енглеском