24-VII-1973.: до 31.
Двајшчетврти. Панчевци одлазе. Увече их пратили на станицу па ударила кишица. Аранка и ја устопирали неког Кита из Загреба, до кампа. Таман стигнемо, оно пљусак.
Двајспети. Од банде остала само Алма (ко то?). Вратили се Кеиш, Ари и Ник. Како то да сте се вратили. Па, тамо има превише Холанђана. А и пада киша у Копенхагену.
(ово је једно од издања тог ценовника; најгоре, нпр „хладни курац на жару“, је већ уклоњено, остала је само „Гавриловића слама“ и још пар ситнијих. Не може оштрије од овог, оригинал је неоштар)
Још се не појављујем преподне у ресторану. Увече у Галебу нема места. Снеца и ја устопирамо нешто на брзину и стигнемо до самоуслуге пре затварања. Седели код школе и пијуцкали. Кеиш ухватио Аранку.
Двајшести. Волфију рођендан. Мало до феријалца, мало до Галеба. Снеца ухватила неког Ђиђија, жабара, Алма се опила па ми се накачила да је вучем. Гара и банда из Сарајева мисле да сам ја дошануо кувару да су они чачкали јеловник (можда је Нисла?) па прете да ће ми поломити руке, јер је главни кувар почео да их зајебава.
Двајседми. Миливоју рођендан. Млитаво. Откако сви одоше, нема правог провода. Натоврзли се неки Швајцарци, дркопиш. Рибе им мутаве и без грешке се разилазе у 22:00. Нисла и ја седимо, певамо, деремо грло а оне само седе... и разлаз у десет.
Двајсосми. Неки јак ветар, високи таласи и ништа од купања. Нашло се нешто Холанђанки па се друштво размрдало.
Двајздевети. Зезали се са Ником и Аријем, картали се. Аранка се увелико затрескала у Кеиша. Помало нервира. Увече Дори правила опроштајно, певали ону идиотску песмицу од оног Патрика од лане. Мало се приватисмо за растанак, бај бај.
Тридесети/тријеспрви, збркано. Увече на доку, не знам чији касеташ, вероватно Снецин, снимао како Нисла свира. Долази крејзимен и богоради као и обично, уочи њега и само каже "шефе, будите тихи". Неким чудом, то се чуло и на снимку, али тек тек, треба да знаш кад и шта треба да чујеш, и да слушаш у потпуној тишини. Снимак, наравно, није сачуван, касете су се и даље брисале и преснимавале. Нико не зна колико је битних снимака било па нестало.
Друго вече Нисла, Слађа и ја се возали чамцем, смочио сам оне љубичасте фармерке* где ми је била цедуља са Францовом адресом.
----
* лажњак фармерке, мислим домаће, лоша боја, после првог пеглања кренуле да вуку на љубичасто. Свеједно, није лоше, само сам убудуће научио неколико трикова, на шта пазити кад се купује
Спомиње се: Аранка Гнајс, Миливоје Стојановић, Славица Тејин (Слађа), Сланислав Дуњић (Нисла), Снежана Стојановић (Снеца), на енглеском