Пише Брља, „чуо сам легенду како је Форд преговарао са муштеријом и заспао, скоро да хрче, а онда само отворио очи и испалио тачно потребне реченице. Био је будан све време, смишљао шта да каже и правио се да спава (а у ствари је спавао)“.
У осталим вестима, југо треба да раде подршку за пет муштерија, али Грег није имао кад да им дотури појединости, јер је „оперисао колено и притом био минут ипо мртав (за које време је видео како су сви лекари нестали некуд, па онда скочили на њега и почели да га пиче по грудима док га нису вратили - мало су претерали са лумбалном пункцијом, оће то код њих“. Е сад се вратио, па им је бар обећао драјвере за (мрежне?) картице, чим ископа дискету. Око валидација, Рик управо куца одговор... а и о онима из Калифорније што хоће да у пријавама виде и лањске податке, и како то у ствари треба да изгледа. Јој, муштерије... То нема везе, не можеш поредити године гледајући у појединачне слогове, него тек у збирне статистике кад прође година, све остало је метод погрешног узорка.
У Хосију, пријаву тј апликацију (оно што добија ЕОНС) скраћују као applictn што читају као апликтн. Касније сам чуо и горе - процедуре, што се изговара као просиџер, скраћују на procs и читају прокс, у једнини прок.
На УАу, неко из Канаде се јавља након путовања кроз Мађарску, Италију, Чешку и Аустрију. Каже много се пуши (ногекако, у Мађарској су тек пре неку годину донели закон), људи су мршави (навика на ђубре од хране се још слабо прима; овде сам запањен колико их има који су „пуни себе“), добро обучени...
Ово последње је заслужило дужи коментар: „Европа, човече. Жена и ћерке ми су већ приметиле ту, хм, разлику у укусима. Мада, дост их тамо (нарочито у бившем источном блоку) шије за себе. Продаје се доста немачких и италијанских (бољи су) часописа са кројевима“.
Ту се јавило и пар њих (нарочито из тог бившег истока) имејлом кад су ми приметили нову адресу, да ми честитају. Разменио сам и нешто имејлова са Џенком. Каже био је офлајн, кућна машина испустила чаробни дим а она на послу кења. Јавио сам му да смо скоро све средили осим телефона (имамо број, само да га укључе) и кабловске (претходни станари нису платили толико унапред :), девојке похађају школу, само не знам шта ћу са Гораном. Касно је за овај семестар, а пола испита код куће јој нису још уписали (а сад тек неће). Но ако успе да се упише негде на архитектуру, то је овде четири године а код куће пет, па смо опет на коњу.