04-VI-2004.

Почели смо за озбиљно да тражимо кућу, малопре смо били код једне агентуље, и она нам је све објаснила, дала папире да знамо шта све треба, и одштампала нам податке за једно туце могућих прилика, па шта нам се свиди. Намерачили смо да више гледамо шта нам одговара по локацији, величини и цени, а не колико је дотерано за продају, јер то како они дотерују, нешто баш нема много додирних тачака са нашим укусом. Овако боље да узмемо јефтиније па да после чачкамо - навикли смо, радили смо то годинама, и скоро да нас сврби алат :). Једино гледамо да конструкција буде у реду и да су инсталације у реду (струја, вода, каланизација, телефон), а остало умемо и сами. (ово сам, наравно, ископирао из мејла мојима).

А агентуља... црнкиња, стамена и стасита, није баш за клуб 100 али не фали јој много. Није да је дебела, ал' на њој ничег ситног нема. Име неко црначко, како већ они умеју да измишљају бајаги афричка имена ал' да имају некакве западне наставке, Чангриса, мислим се ал' сте оригинални и ал' се држите корења. Ал' добро, и то што сад измислите ће у наредном покољењу бити традиција и народно преда(ва)ње. Правиш културу од оног што имаш.

Давид (10:43:55): и јеси ли добио оно? успео да одштампаш?

сГрадљ (10:44:59): које? Си сигуран да ниси послао на моју Њ адресу до које не могу да дођем?

сГрадљ (10:45:49): Ево гледам имејлове последњих дана... или си мислио да извештаје из небрушеног преобратим у друмску веру?

Давид (10:46:17): сГрадљ@verizon.net је океј не?

сГрадљ (10:46:59): да али данас ми је стигло само „пробај неке узорке извештаја“, без закачмента

Давид (10:47:29): а...ма добро. Не мрдај, шаљем ти поново.

сГрадљ (10:49:56): Мрдао сам се.

Давид (10:59:18): једном бунтовник увек бунтовник а....

Давид (10:59:24): океј...сад стигло?

сГрадљ (10:59:35): притисак... предао сам се

Давид (11:00:09): дадада... причај то комшијама у ВБу

сГрадљ (11:01:14): Само до купатила. И то је мрдање.

сГрадљ (11:01:48): Један колега* је држао „Тишина, снима се“ док му апликација ради бекап.

сГрадљ (11:01:57): Неки корисници су то озбиљно схватили

Давид (11:02:16): да не буде забуне, увек смеш у купатило кад те природа зове. Јесмо строги, ал' смо хумани.

сГрадљ (11:04:32): одштампао... дивим се твом рукопису. Овде би рекли „мора да је доктор“.

Давид (11:04:52): Извини...

Давид (11:05:32): убр то је у другом животу, један од разлога што програмирам

сГрадљ (11:05:53): шта, био си (замало) доктор?

Давид (11:05:53): С мојим рукописом је један напор водити књиге

сГрадљ (11:06:09): а читати их је други?

сГрадљ (11:06:48): а што имамо рачунаре? да људе са особитим стилом писања избаве из невоље

Давид (11:07:10): особит стил писања... јеси дипломата

Поподне нас Чангриса одвела да видимо две куће. Једна је на булевару, у не баш ограђеној заједници, него онако нешто зидана око пољане величине 150х150м, све куће гледају ка средини, црначки крај. Немам ништа против, али не знам да ли би они имали против да се ми ту доселимо. Не иде ми се у крај где би ме комшије гледале попреко.

Кућа је онако, летва гипс као и све остале, чак се ни не сећам да ли је имала спрат. Једино што ме се дојмило је што је из авлије, колико год да је сићушна, имала излаз на пољану, где је ваљда и нека бензинска пумпа. Ту би могло бициклом да се стигне до којечега.

Претходни власници су још ту, чекају паре па да се иселе :). Кућа је била сасвим у реду, али су прикупљали понуде још само пар сати, па нисмо хтели да се залећемо док не видимо још неку.

Док смо стигли до друге адресе, спустила се добра киша. Хоће то овде.

Ова друга је јужно од булевара и аутопута, у неком крају где је још збијеније, ово су куће у низу и авлије се додирују, значи иза тарабе је друга авлија, исто нешто дужа од стандардних 6х6 метара, као оно у енглеским радничким четвртима. Ал' тесно је то, скоро клаустрофобично. Изађеш напоље и опет си међу зидовима. Кућа је веома запуштена. Стављен нов тепих, и има алармни уређај, а све остало је уби ми га боже. Још две за које смо били заинтересовани су већ отишле.

Цене оног што нам показује су углавном око 100К$... што је негде на горњој граници прихватљивог.

----

* Брља, да се зна


Спомиње се: Горан Стаковић (Брља), Давид Краковски, сГрадљ, на енглеском