12-VI-2004.: Нашли кућу
Отишли на плажу. Нина је мало пливала, нас троје баш и нисмо. Дувао је поприличан ветар и још није било довољно топло, или смо се већ размазили. Углавном смо шетали плажом, па ривом, па Атлантском авенијом, улазили у дућане и све скупа правили се да смо туристи. Чак смо нашли и праве партизанске каубојске шешире, са све црвеном петокраком звездом, истина сламнате.
(... 11 речи...)
Чангриса нам упорно шаље линкове на куће које би она да прода, дакле скупље него што смо ми мислили. С друге стране, налазим те исте куће на другим сајтовима и... хм, гле гле, понекад наиђем на исту ту кућу и на огласима али урлови нису исти... а у огласу се спомиње неки МСМ или МЛМ или ММТ број који је део урла у њеним линковима. Аха, значи то што нам она шаље је у ствари из неке агентске мреже, и ту се види много више података него на огласима. А шта ако убацим тај број у урл из њеног линка? Аха, ради, значи могу да имам дилерски поглед на кућу без да чекам да ми дилер то покаже. Дообро...
И тако, тринаестог нађемо шта смо тражили. Пошаљем јој линк на ту и још једну кућу, све правећи се да су то линкови што нам је она послала (а нису), и кажем да хоћемо то да погледамо. Зачудо, тих имејлова нема нигде, а мислио сам да сам све сачувао... мора да су били негде посебно. И за четрнаести закажемо да одемо тамо. Прво смо, наравно, морали до средње плажне, на ту доделу којекавих диплома. Размазана на једној слици је управница, која је отишла до ћошка да приупита како се ово презиме чита, и снимио сам је кад је пружила корак да се врати у центар. Ово друго су позирали за сликање.
Лена је, наравно, исподобијала којешта за шта та школа није. Имају одличну салу за приредбе, али не, додела диплома мора да се држи у фискултурној. Ма, школа потпуно под влашћу актива за физичко. Оно једном кад сам био на родитељском, о плану наставе за ову годину је било речи десетак минута, а онда су сат и нешто богорадили да скупимо паре да купе нов семафор за кошарку, јер не знам тачно шта фали постојећем. Но, прошло је и то и стигли смо на време. Чуј на време, чекали смо Чангрису двадесетак минута, јер су се кључеви ваљда затурили, па док је нашла.
Хм, изгледа боље него на сликама. Циглена фасада, велика магнолија и два жбуна пред кућом, ладовина значи. И прозори се смичу у страну, не наниже, ништа гиљотина. Добро...
Кад је она дошла, откључала је и... унутра већ није било тако добро, има ту посла. И као за инат, у Агфи се испразне батерије након само пешес снимака, па смо доста тога пребирали по сећању. Као прво, распоред у приземљу је без везе, напред је велика соба и то нешто килаво преграђена па је у сред куће једно доста мрачно одељење, као бајаги трпезарија, одвојена од кујне зидом у коме има шубер, а до кујне се иде мало около, кроз још мрачније парче ходника, којим се прилази до полукупатила (само лавабо и кењара и бојлер испод степеништа), ал' ајде, то су ти амерички летва гипс зидови. Горе је зато повелика соба напред, огроман прозор заклоњен том магнолијом, назад су две мање, таман за девојке... купатило горе не изгледа најбоље, у ствари сваки комад намештаја са славином (и судопера и оба лавабоа) има труло дно, свуда је капљало. Стражња врата скроз изгребана, као и кухињски намештај, а и доње фијоке су заобљених углова, биће да је ту била штенара. Ал' добро, то је и оборило цену до прихватљиве.
Тј тражена цена је била 55000$, с тим што је ово фендовано и сад је у власништву министарства за становање и урбанизам, па ми треба да иставимо понуду. Ако буде сувише ниско, нећемо ухватити; ако буде сувише високо, преплатили смо.
Спомиње се: Агфа, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), на енглеском