15-VIII-2004.
Изјутра, са Давидом
ја: не могу стално да сам уз рачунар, а још нисам поставио озвучење, па вероватно нећу чути . Али ћу чути телефон; има један горе и један доле и оба су довољно гласна. Па ако овде не одговорим, само ме цимни.
он (10:45:38): Да... извини, задржало ме. Бићу у офису за око пола сата, после 11 по твом. Извини још једном.
ја (10:48:35):
ок. Лена је случајно приметила ово. Доле сам, поправљам утичницу за шпорет. Алуминијум...
он (10:48:49): Алуминум;.. добро, терај...
он (10:49:16): сад сам стигао кући а за ову сеансу нам треба цитрикс...
me (10:49:17): са бакром и гвожђем. НЕ - за мене је то алуминијум
он (10:49:40): па у „твојој“ земљи је алуминум не?
ја (10:50:19): тако га зову. и чак је тачније, у складу са хемијским правилима о називљу. али не раде то ради тачности, него што неће њима нико диктирати шта да раде.
Доводимо кујну у ред. Кабл за шпорет сам некако провукао да дође где треба, и аспиратор смо монтирали, ради и он и светло у њему, ма све ради.
Кабл је буџевина да би буџевина. Алуминијумски, значи бар двоструко дебљи него што би био бакарни исте јачине. Како смо установили, зидови према комшијама нису летва гипс него, према протупожарним прописима, од чврстог материјала, у овом случају шљако блокови. Овде ионако нису ни чули за сипорекс, а цигла би била прескупа, сам бетон сувише хладан а исто скуп, дакле блокови од шљаке. Од тога се граде и самоуслуге и школе и факултетске зграде. Често се ни не омалтерише него само премаже некаквом глет масом па онда префарба. Утичница је на зиду, јер, јебига, не очекујемо ли ваљда да амерички електричар уме да штемује. Две типле па на зид. Кутију на њему је неко разбио, ваљда померајући шпорет. Утичница је четворожилна - једна фаза, друга фаза, нула, уземљење. С тим што смо којегде по кући нашли да је уземљење изведено нуловањем... а зато овде фенови имају своју ФИД склопку а кућа нема.
Шпорет смо наследили са кућом, и истог је типа као што смо имали и по становима - рингле немају плоче него грејна спирала носи шерпу. Око ње је посуда за хватање масти, са прорезом за контакте. Бар две спирале нису радиле, што и није неки проблем, напросто смо купили нове, исте величине (ваљда седам или осам цоли), јачина је стандардизована, а и те посудице, оно није вредело ни рибати, у каквом је стању било. Трошак је био ваљда око 15$ по рингли.
Фрижидер се, наравно, отварао на погрешну страну, али код ових америчких (док их још има) то бар није проблем - прешрафе се кваке и шарке на другу страну, чепови који су покривали оне рупе се пребаце да покрију ове и готово. Кад мало поразмислим, увек их праве тако да су шарке десно.
Судоперу још немамо, судове пере тако што донесе воде у неку посуду и после проспе у веце шољу.
Још тепих у плакар у Лениној соби, и да монтирамо њену полицу. Ал' цврц, то је плакар, тамо има шипка, дрвена, за качење одеће, и та штангла смета. Није ми јасно како нисам успео да је извадим, него сам је пресекао на десет сантиметара од десног зида. Онда смо унели полицу и... хм, да ја некако вратим ту штанглу. Нашао сам згодан завртањ са дужим навојем, одсекао само навој, избушио рупу у сред штангле на обе стране пресека, још намазао лепком, и завио.
Могло је то и паметније да се реши, ал' брзина, нисмо сели да размислимо него Грумфовали у трку. Изгледа смешно, ал' ради посао. По старој пароли из 1969. - ко трчи не види, ко види мисли да тако треба.
Шеснаести. Мало паузе у радовима. Лена се смешта и размешта по својој соби. Ту смо данас само углавили и залепили парче тепиха на прагу између собе и плакара. Детаљ, ал' значи.
И моје радно место се усталило. Најзад сам донео озвучење и ушрафио доручја на столицу. Подлошка је од ваљда пре три године, неће ти точкићи по тепиху, мора нешто чвршће испод, а и не ствара удубљења у тепиху. Оне звучне кутије од Берта смо пензионисали, већ су превише претрпеле и не звуче најбоље, него сам довукао велике кутије од Гораниног озвучења од пре четири године, које она више не троши јер је узела нешто 5.1 од Лоџитека. Ни ове кутије нису нешто али раде посао и није звук ни толико лош колико је... хм, празан, фали му нешто ал' не капирам шта. Појачало је и даље од Берта, ал' ме јако нервира што крчи час на левом час на десном кад утишам, и увек утиша један канал, а углавном држим утишано јер радим, музика је позадина. У ствари је крив преклопник за први и други пар звучника, који ми је чист вишак. Чак сам једном и отворио да видим где бих могао да га напросто избацим, премостим, кратко спојим... ал' јок, то нешто затворено, шема повезивања нејасна, дигао руке.
Давид и ја договарамо план за наредни викенд, видимо се у Њуци 22. Треба да дође и Велики Штрумф, па да прикажемо ово што смо досад урадили. пре тога ћемо да уприличимо генералну пробу демоа, рецимо прекосутра, да прођемо сами кроз све то и да видимо шта ради шта не.
Из имејла мојима, одломци:
Државно власништво (било на крају) па је примењен неки пропис да се зазими кућа - на све стране су биле налепнице "спремио за зиму тај и тај". Чак је и бојлер био испражњен. Једна ствар је урађена боље него другде: струја. Јесте да се на инсталацији види да су неке ствари чачкали приучени, чак је и електричар рекао да је разводна табла технички ОК, али професионалац то никад не би тако оставио, али зато први пут откако станујемо овде имамо довољно јаку инсталацију да не жмирне кад се укључи нешто јаче. Укључи се бојлер, који има два грејача по 2200 КВ, и ни на једној сијалици се не примети; у становима се обавезно осећало кад се укључи чак и фен или пегла. Сијалице напросто изгубе нешто светла. Овде јок.
Шта се не мења? :) Лавабои, прозори, већина зидова, скоро сва струја осим утичница. Нисам рекао "и врата", јер смо већ три крила од врата за собе и плакаре бацили - то је оквир од иверице са лесонитом* одозго. Неки од претходника су имали џукца, и то изгледа поприличног, па су скоро сва врата у приземљу, осим предњих улазних, изгребана до дугмета. (Нема квака, него оно дугме што се окреће 45 степени на било коју страну да се отвори - зато смо као прво купили кваке за обоја улазна врата).
Онај спреј за чишћење роштиља је довољно очистио цеви. Не хлади баш онолико колико смо навикли у претходна два стана, али хлади довољно. Знојимо се само кад радимо, али то бар нечем служи, јер еркондишн и искондензује на хладним цевима влагу из ваздуха, па знојење има неког ефекта. Напољу можеш да се знојиш колико хоћеш, ако је довољно влажно неће испаравати, па ни не хлади.
Што се мог доласка тиче... Биће изгледа друга половина септембра у Белгији, па онда долазим оданде. Наравно, ово је Штрумфова луда кућа и планови се пишу у оџак. Све може да се промени било кад, ал' засад стоји тако.
За ову визу сам већ тражио про форма резервацију од Аксиоме, јер белгијска амбасада то тражи. Па, видећемо.
Ово на УАу:
Једно време сам се носио. Мишљу да направим инсалтинг биро, да пишем чланке за оне погођене у новинама, утуке пуне лукавих инсинуација, латинских цитата итд, са намером да мој клијент испадне елоквентан, оштроуман и начитан, и притом извређа противника на мртво име у свакој реченици. Доделио бих себи звање главног инсултанта.
Јавио сам и Герију да смо се преселили. Одговара он „Честитам! Изгледа да си ухватио кућу за поправку. Тим моћније за тебе! Много посла.“
----
* наравно да није лесонит, али је неки исто тако танак и килав материјал, са отприлике истим манама. Употребио сам овај израз да не објашњавам превише.
Спомиње се: Алан Форд, Гери Брендивајн, Горана Средљевић (Го), Давид Краковски, Јелена Средљевић (Лена), Јисак Квјатник (Велики Штрумф), Реџиналд Бертон Кејп (Берт), сипорекс, УбикАгора, на енглеском