27-XI-2010.
Отишли да пазаримо. Између осталог и статив за фоткање, у оном „Ало, ало“ дућану. Ти нас већ знају. Могу само да се боје да ћемо једном да покупујемо све што нам треба па неће имати шта да нам продају. Клинка у апотеци је откуцала плаћено 4000 уместо 400, али нисмо добили 3643 динара кусур, само 143.
Доста сам фоткао успут, ставио понешто и на Панорамио.
Ово је Шанта, ваљда други пут већ, или трећи, обновљена да личи на старо, овог пута само изнутра. Претходна инкарнација је била скоро трефљен оригинал, кућа је била облепљена блатом и прекречена, над фирмом је стајала она класична сијалица, онај једини модел за напоље што се уопште производио - исту такву смо имали и на углу куће, ма свуд их је било, и фирма је била исписана црном масном фарбом директно на кречу, ништа табла.
Овде сам интервенисао у фотку, да склоним рекламу са терасе, јер је наручилац те рекламе напујдао своје телеторбаре да ме зову два дана за редом, иако сам им први пут рекао да ме више не зову. Зато су други пут добили пристојан репертоар псовки. Не сматрам то за некултурно, то је искрен израз мог поштовања чињенице да користе приватан канал комуникације да ми упадну у кућу и просипају рекламе заради личне користи. Марш бре.
У тој згради је неки локални радио и теве, а после сам нашао да је на тој адреси и ЈуеСКру.
Причали увече са Нином.
Спомиње се: ЈуеСКру, Невена Средљевић (Нина), Шанта, на енглеском