05-XII-1981.
И тако сам стигао кући, на ванредно одсуство (те тако нисам морао да потрошим десет дана редовног, то остављам за други пут). Немам појма шта смо радили тих девет или десет дана, осим ноћу. Где смо ишли? Наравно да смо свратили до Оме, и можда смо једном изашли негде са Миретом и Бајом, можда су били и Чвеки и Ленка, где је пала нека зајебанција на тему земљотреса прве ноћи. Оно, десило се нешто слично, али не из тих разлога: увелико смо спавали, мора да је било око два ујутро, кад се откачила саксија, која је висила у носиљци од макрамеа (Ома се увелико бавила тиме, имали смо неколико ствари тако урађених). Била је окачена уместо лустера, доста ниско, можда на метар од пода, јер смо све некако гледали да немамо централно светло, него да осветљавамо тамо где нам треба, па је у соби главно светло била она стона лампа и моја стара црвена изнад јастука (види се на фотци), а у кујни једно светло изнад стола и друго скривено оплатом, неонка под гредом изнад озвучења. Е сад зашто је то пало, па вероватно се кука постепено одвила, а и рупа у коју је била заврнута се вероватно раширила како се летва сушила. Али баш је нашло тренутак кад ће да падне. Срећом, Го се није пробудила, а ми смо брзо видели шта је било и нисмо паничили.
Ово је, наравно, снимљено неког другог дана. Саксију нисмо ни покушавали да враћамо, пре свега зато што се разбила. Довољна је мука била док смо скупили расуту земљу. Да је снимљено одмах, то би висило тако да заклања сточић, отприлике негде изнад крушка фотеље.
Чега се још сећам? У недељу ујутро, доручак, царски. Избројао сам на столу седам различитих млечних производа - и путер, и кајмак, и две врсте сира, и јогурт, и топљени сир и млеко за кафу (од чега сам бар једно погрешно запамтио, ал' није битно). Цивилизација, јеботе.
И одлазак на базен. И то пре свега захваљујући фоткама, иначе бих мислио да је то било наредне зиме. На базену, не знам да ли ме познала пре него што сам проговорио, али ја њу јесам: Ђица. У лицу иста, исто мало смушена и збуњена као и пре десетак година, ал' по телу... не баш двострука, ал' не фали много. Ништа, само смо се поздравили, пар реченица и ћао. Нисмо се онда видели бар четрдесет наредних година.
У позадини, кроз стакло, се види отворени базен, а тамо иза зграда је раскрсница где се одваја пут за Чурду.
Го се лепо навикла на воду, ужива. Били смо, наравно, у дечијем базену. На смену смо ишли у велики базен, одмах ту поред. Морали смо да понесемо фен. Можда не овог пута, мени је фризура војна а њих две су имале нешто да покрију главе док стигнемо кући, али у начелу је било добро да се понесе, нарочито кад је напољу испод 10°.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Ђурђица Орашки (Ђица), Јаблан Шканата (Баја), Јене Чокаи (Чвеки), Ленка Чонтић, Милорад Шканата (Мире), Ома, Чурда, на енглеском