31-VII-2010.
Окачили лустер. Оно расвете што смо имали није ни било лоше, то је имало четири помична грла, па смо могли да усмеравамо светло како смо хтели, али је кућиште било метално и, наравно, на њему се кондензовао дим па је већ изгледало прилично лоше. Те смо решили да то заменимо.
Јохан се пење уз мрежу за комарце на тераси, скроз до врха. Уме и да сиђе.
Поскидали кухињске елементе. Оставили смо засад само судоперу, јер нам треба. Стари носач од штрикаће машине, оне осијечке из 1972., је опет добро послужио да изиграва полицу док не стигне нови намештај.
Стари намештај нисмо бацили - два висећа и онај стојећи смо монтирали у тзв. Јоханову собу (кроз коју се пролази из собе у гаражу), још два висећа у подрум, за ситан алат и шта већ буде требало. Онај део из угла смо ипак бацили, као и плочу и фијоку. Светло смо задржали, какво је већ било. Неонка у њему је гола, јер кад смо је последњи пут мењали (1997?) нисмо успели да вратимо провидни поклопац.
Од алата видим да већ имам Униор клешта и дугачку либелу. Искусно.
Трећег, Јохан се слика у оним керамичким посудама што смо добили од кума за венчање. Најзад да и то неко за нешто користи.
Брдо посла око аустралијске верзије агенцијског извоза података, слично оном што већ ради за КААР и СХЕТ. Посебна рутина за упис појединог поља, јер успут мора и да упише индикатор које је поље мењано, а и да прескочи упис ако је закључано. Трајало је до десетог да то све урадим.
Петог, опет до града да уновчим још девет путничких чекова. Долар вреди 78 динара. Уштекао и скенер и уредно искенирао њихове папире. Са банкстерима увек треба имати резервну копију свега. Њих две су ишле пешке до Оме, фоткале којешта успут.
Ту негде смо се сетили да направимо нове наочари, нарочито за мене, јер сам још трошио неки пар од 3,50$ из Кимарта. Оптика при крају главног сокака, закорачим да уђем и спазим с леђа Брљу и још њих седам. „Унутра је гужва, неки други пут“ кажем, а утом га и она спази и каже „јесте Гужва је унутра“. Нити је ушло у речник, нити му је заменило надимак, него је постало више партизанско име - „Који Брља?“ „ама Брља Гужва“.
Шестог, добар пљусак, са нешто западног ветра. Тек сад видимо какво су срање направили ћалетови мајстори (комшијин син и онај из винограда), а коштало је 5000$. Заштитни лим, који треба да спречи да се киша слива низ зид иза почетка крова, уопште не належе на зид, јер је овај од бавалита, који је рапав. Да су бар убризгали једну патрону силикона, за те паре су стварно могли.
Спомиње се: Горан Стаковић (Брља), Јохана, КААР, кум, Ома, СХЕТ, на енглеском