У граду са Леном преподне, ваљда опет неки уновчичек. Шкљоцала је она, својом малом Фујицом. Види се како је све изгледало опуштено.
У Шећеру сад има тема Старог Дрека. Још не ради кад манеш руком преко тога, а независни то уме, старудија из 2007. Има ред бајаги тастера, осетљивих на додир, ма преосетљивих, не мора скроз ни да се пипне.
Доста посла на КААРу, СХЕТу и осталој банди, аутоматско попуњавање комбоа. За комбо са вишеструким избором (а има их доста, нпр списак ранијих дијагноза), класични комбо није довољан, нема места на страни. Не само да је често нека ставка поширока, него ни усправно нема места. На страну могу да угурам 3-4 реда, а уме да их буде и петнаестак. Па ће бити дијалог са списком и кућицама, оне бар остану штриклиране. Код комбоа, ако попусти прст на тастеру ктрл, следећи клик брише претходни избор. Док нађеш шесту ствар, изгубиш првих пет, да попиздиш.
Го послала снимак екрана са видео дивана учетворо - Лена из жуте собе, ал' свеједно са свог гугоља, Нина из велике плаве собе на спрату.
(... 2 речи...)
Двадесетог смо коначно нашли кикирики да ваља - велика кеса, суво печен, у љусци, несољен. Произвођач има адресу преко од Пинове виле. (... 4 речи...)
Отприлике ове недеље је ишла нешто да пазари, и нашла неку бабу у суседној улици, седи пред капијом и продаје парадајз. То, бре, то је парадајз из баште, није ово пластично ђубре што гаје по пластеницима и прскају којечим да брже добије боју, сазревање није битно, унутра се лепо види стабло од жилица, а укус туга једна, скоро да је гори од америчког. Овај је био баш добар.
Задржала се са бабом у вр главе петнаест минута, и за то време јој је баба толико тога напричала, читаву породичну историју, и где су јој деца, и шта раде, и шта имају од кућа и где. Препричавала ми је бар пола сата. А онда би се наредних недеља и месеци понекад сетила још понечег што је испрва заборавила и није ми одмах испричала.
Та баба прича зиповано.