Датум је оприлике, било је пролеће и светло облачно, дакле било кад између априла и овог. У првом југу у ДБА је мотор изанђао, наводно. Јесте већ прешао преко 200.000км, за само три године, што је чудо за Заставино возило, већ је могао да буде зрео за другу генералку.
Мислим да сам га ја возио код буразера Брате Аврамова, негде у мом ширем крају, он ће да среди замену мотора. Нисам видео никакву таблу, нема фирме. Брата и Сале су дошли Салетовом Королом, оставили смо југа тамо и отишли својим послом.
Мени је стари мотор звучао океј. Чули су се вентили ту и тамо кад се нагази педала мало јаче, ал' није се то погоршавало, тако је било и кад је био нов. Мутно ми је то звучало, ал' ајде, можда нисам моторштимер са апсолутним слухом. Мотор је заиста био замењен за неколико дана, и тај ауто је нагурао још доста хиљада километара. Рекли су нам да је југо и иначе лутрија, можеш жестоко да се зајебеш а може и да те надживи. Ми смо имали среће.
Други пут нисмо били те среће с тим типом. Након што смо распродали оне 123 машине и 40 упсова из прве туре, дошло је време за следећу. Сад се нисмо правили да извозимо, то ће он. Добио је 22 или 25000$ од ДБА, да уплати Акротеху на Тајвану. Што никад није стигло. Паре испариле. Јављао је да има проблема с папирима, да све покушава да пребаци лову на своју фирму у Грчкој, да је у неком административном зајебу... Неким чудом, не само да Брати Аврамову није фалила длака с главе, него ни Салета нико није нешто много прозивао за ово. Пар пута само. Још смо били друштвено самоуправно предузеће, па је само поседовање толике девизне готовине било проблематично по себи, то мора да је на црно. Или је можда и било у књигама, тим занимљивије... Но, с ким год да сам причао о овом, нико није тврдио да зна шта је било, а сад, 30 година касније, ко зна да ли би се ико сетио.