30-VII-2005.
Преподне смо се Лена и ја нешто прошетали по крају, ваљда је хтела да купи четкицу за зубе а и ја да разменим који долар. Испало је да смо и једно и друго обавили у истом дућану - парфимерија негде око почетка наше старе улице држи под киријом и мењачницу у наспрамном буџаку. Другом приликом сам мењао паре код Вере Басте, 50 даље. Мењачнице су сад приватне и има их на сваком ћошку.
Нешто ми се у парфимерији учинило познато... завирим у монитор, кад оно дос прозор, у њему трчи малопродајна апликација писана у фокс 2.6, за Дос. Није нешто из наших генератора, ово је, види се по бојама, онај као генератор што је ишао фабрички спакован. Дакле неко је ипак успео да то гованце натера да ради нешто корисно.
Ту негде видим да има и нова пекара, лицнута пицнута и дизајнирана савремено црнобело, прекопута од некадашњег салона намештаја, и ајде да објасним ћерци шта је то лепиња и какво је то тесто и зашто не подносим амерички хлеб. Уђемо, узмем лепињу, откинем парче и ... па јеботе шта је ово, који је ово курац, ово је тесто за кифле, ово је кифла у облику лепиње. Исто оно надувано сунђерасто срање, скроб и хемија, као што је сад и хлеб.
Поподне код Оме. Наравно, запослила је ћерку да јој фарба тегле, које ће она после великодушно да дели коме стигне. Но, бар је имала добре четкице и боје па се штогод и забавила тим.
Задњи део куће је опет преуређен, некадашња резиденција, тј стражњи собичак, где је некад стајао смедеревац и где се држао купус и којешта, више нема излаз у двориште него у бивше купатило, и сада је у њој купатило. Без каде, само туш кабина, коју смо јој монтирали (... 9 речи...), са сливником у поду. Бивше купатило је сад кухиња, а бивша кухиња је сад трпезарија, али је у њој и фрижидер/замрзивач, двокрилни. Све то, па и оно застакљено предсобље где јој је полица са цвећем, има нове плочице... увек воли да сређује кућу, њено царство.
Ома је увелико ишла на пијацу да продаје своје венце од пољског цвећа и разне кактусе. Ишло јој је од руке, док су држали свиње сав се измет и осока затрпавао у дворишту, земља богата, све јој расте. Једном сам покушао да пребројим комаде на овој фотци, одустао око стотке.
После смо отишли до Арпике, предао сам Боби скејтборд који сам довукао (то ми је био и најзајебанији комад пртљага). Биле су ту и Силвија (пристојно порасла, рибизла већ) и Вишња. Седели, зезали се, пили нешто (по сликама би могло бити и пиво), трипут сам подигао гузоподметач са столице јеж траком којом би требало да ми се затвара поклопац задњег џепа на шорцу.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Вера Баста, Вишња, Добривој Гунароши (Боба), Јелена Средљевић (Лена), Ома, Силвија Умљанић, фокс, на енглеском