16-IX-2013.
Око подне, са Маринком око трансакција у ескуелу и постгресу, кад је аутоматска а кад ручна, кад мора, кад треба, кад смета. Поприлична збрка и нисмо баш изашли на јасно: „ни ја баш нисам начисто кад које ради, а ово што имам то ради и нећу ни да га дирам, имам друга посла. и с друге стране, немам ту ширину - ево већ не знам колико година откако се пичи само MSSQL. јебига, досад нико није тражио неку другу базу.“
На послу, још разоноде око СХЕТа и великог муљања података, верзија 2013. Нпр код обичног интраутериног осемењавања, напросто нема изворног циклуса, дакле није било оно да зачне па га изваде, замрзну, у следећем циклусу врате, ово је најпростији метод и доста поља остаје празно. Дакле пиши валидације, да та и та поља морају да буду празна код овог метода. Хјооој, овоме никад краја.
упФедс се дограђује да сам вади фајлове из Трезора, сам их освежава (уписује број верзије у start.prg и на још неколико места) и убацује назад, и исто и обележава цео пројекат са тим бројем. Било је зајебано и забуњено, али се исплатило, буквално цео поступак је постао аутоматски и радио без руку.
У самом алату, на летећим дугмићима (оно што побели кад прелазиш мишем преко њега) сам уклонио постојећи падајући мени, онај класични фоксов и заменио га Алексејевим, да све изгледа као и другде - подаци о самом менију су ионако у appltree.dbf (дрво апликације, ал' личи на јабуку), може да их чита и код у дугмету и да одатле направи падалицу, не мора да прави класичну фоксову падалицу. Ово изгледа боље.
Поподне нам јаве (Арпи?) да је Хелга у граду, и јаве и адресу - негде на Грошу, штавише главни сокак у крају, није неки проблем да се нађе. А, да, сетила се, то су неки њени као кумови или шта ли, код њих одседа кад дође. Одемо тамо, кад са њом у дворишту, под бившим гонком, сад терасом седи... Тика. Опет он :). Он ју је ваљда довезао (одакле, из Београда?), а и знају се од раније, није му први пут.
Хелга и не изгледа лоше за своје године, и живахна је и прилично весела. Један лакат јој чудно стоји, као да је врх кости одломљен и ландара, али њој то као да не смета уопште.
Одвеземо се са њом до старачког дома, да види Ому. Било је штогод дирљиво - било је да се не виђају годинама, па је онда било да су се виђале сваке зиме, кад је Ома ишла да презими што код брата што код сестре, а кад је то престало, сад се опет ретко виђају. Ома се баш обрадовала што је види, али се штогод била и погубила. Није јој рекла да јој је умро брат, ионако јој је свеједно, и да је жив не би га виђала више, откако му је умро син ни он није више никуд ишао.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), гонк, Грош, Маринко Протић, Ома, СХЕТ, Тика, упФедс, фокс, Хелга, на енглеском