17-XII-2012.
Код Лене, редовна посета. Нисам носио фоткалицу, но сам то мало што сам имао снимио ноклом. Фотка за данас је комбинација сликарства и диференцијалне геометрије.
У соби има два оваква сточића, овај је већи, а онај мањи може да стане под њега, па заузимају мање места кад се не користе. Проблем је што је паркет раван само локално, тј нигде нема да је нека летвица утонула или да штрчи у односу на суседне, али да се проспе вода, свакако би се направиле барице, то има своје брегове и долине. Није нека висинска разлика, милиметар-два, таман довољно да се сточић клати, и да несмотрен покрет може да проспе кафу. У неком тренутку пробам да га преместим, и добијем да се сад клати по другој дијагонали. Аха... онда је могуће да негде између та два места постоји положај у ком све четири ноге додирују под. Кренем интуитивно и за три секунде га нађем. Лена је наглас уздахнула, тај проблем ју је мучио већ трећи месец, и... неће дозволити да решење буде заборављено. Узме молерску траку, то сваки сликар има при руци, и обележи место. После смо то урадили и за мањи сточић, одмах поред овог, тако да је имала два добра места.
Нисмо никуд ишли јер је време било одвратно. Није баш киша, али хладно и кошава. Сувог лишћа на све стране, штавише замало да саксом упаднем у нешто јер је било скроз затрпано лишћем, срећом имало је уздигнуте ивице, што ми је био знак да се зауставим.
Кад смо кренули кући, саксо је већ био опкољен лишћем. Како је отворила своја врата, ветар га је удувао целу корпу. Онда је покушала да га избаци, и за то време га је удувао још. Дигли смо руке, боље да седимо у колима док нам мириши лишће, него да нам кошава пичи кроз отворена врата.
Брдо посла у КААРу, јер је изашло да ће од 2013. клиникама из Онтарија да неке ствари броје посебно, неке другачије, и још ће да имају петнаестак поља више. Сто пицабоца само око тога. Онда још нека блентава шема где се шифрује редукција броја ембриона, и то од случаја до случаја, са 2 на 1 иде као шифра 2, са 3 на 1 и на 2 иде као 3 и 4, са 4 на 1,2,3 иде као 5,6,7 и онда са 5 на 1 је 11, на 2 је 10... низбрдо. Јебо вас бог ваш кад сте тако блентави.
Приде, све то треба лепо да изгледа на масци, где баш немам много места, а да се не бих зајебавао да нишаним мишем да се то све лепо поравнава (неких 200 објеката), напросто сам поделио целу ствар на блокове, а онда њих распоређивао по страницама - њихове положаје сам укуцавао ручно, оно да на свакој страници горњи леви блок буде на 4,4, следећи испод њега да има исто 4 пиксела размака, следећа колона десно да буде на неком фиксном растојању (израчунао га тако да уз десну ивицу буде исто 4 пиксела, а растојања између колона да буду међусобно једнака). Унутар сваког блока... ту сам написао билдер да све распореди на задату ширину, а висина колико испадне, и онда још други билдер који ће да у инит странице убаци код да попуни комбое. Брдо посла, али пошто сам га добро аутоматизовао, радило је као бела лала. То сам пуштао јуче поподне, око 17:15, јеботе, недеља. Шта ми би.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), КААР, нокла, саксо, на енглеском