23-XI-2008.
Овог пута сам понео Нинину видео камеру о решио да снимим неколико минута да покажем код куће, да бар зна шта смо то пазарили. Нажалост, на тој камерици се слабо примећује кад је укључена кад није, па је отприлике трећина снимака начињена док ми се камера љуљала, висећи наглавачке у руци.
Обишли смо опет све низ поток па уз. На једном месту имамо чак и мостић, прешао корен неког дрвета преко потока, а вода подлокала испод. На другом месту је вода скроз подлокала дрво, и пола корена му је већ иструлило, али се другом половином држи за падину, и стоји чврсто. Још ниже су нека колица из самоуслуге већ добро обрасла и ухваћена кореном. Један креветски оквир је био прислоњен уз дрво, и кора га је већ скоро обухватила, фали још који милиметар. Свакако не би могао да се одвоји без тестерисања. И једна камионска гума је негде у потоку, ал' на комшијиној обали. Трећа кућа, иза комшије, још није много прешла али изгледа да је кренула, већ је нагнута, а стражња тераса се већ не држи ни на чему.
Скоро да имамо струје у кући, тј имамо разводну таблу и осигураче, и кабл до бандере, и своју бандеру близу куће, фали само кабл од бандере до табле. И воду би требало да имамо, осим што је инсталација недовршена и вероватно би отварање главног вентила направило поплаву негде.
Судећи по углу сунца, ово је негде убрзо после поднева. Ваљда смо нешто клопали, а онда јој је прорадио суперсквик. Сквик је, у кућном жаргону, некад поздрав, некад звук који пушта морско прасе кад неко долази, а оно се нада да тај доноси клопу. То уме и да се пропне на задње шапе и шени као право куче. Суперсквик је осећај кад се нађеш негде где је лепа трава и сетиш се заморца... Те је узела овећу кесу и набрала траве да понесемо. А онда смо то стрпали у кола и отишли кући.
Сутрадан је Нина купила свој други ауто. Оног есикса су лепо продали, а узела је нешто згодније, Акуру, исто купе али се некако лакше седи у њему чак и назад, не ударам главом, а кад сам био у прилици да га возим, уживао сам како ради ручица мењача. Као да зна куд треба да иде, усмериш га једним прстом и сам преклизи тамо. Као да гурам оловку, ништа.
Продао га јој је неки Вијетнамац, а то је он купио као расход, возило је било потопљено. Шта преноћи са водом у мотору (тј мотором у води) сматра се за тоталну штету, па га је он купио практично по цени отпадног гвожђа, средио, пицнуо и продао за неку разумну цену, сви срећни. Она је то после терала још неколико година. А и имала је поштовања према оцу своме, није било сиво, него баш лепо плаво.
Спомиње се: Невена Средљевић (Нина), на енглеском