07-IV-2001.
Нина је некако дошла до карата за „Косу“ на месном универзитету, у извођењу неких студената. Још нисам добро познавао тај крај, северно од продужетка наше улице - оно универзитета што сам знао је јужно. Тј ово је вероватно сам кампус (ака поље, логор, табор), то је новије, а онај део што је измешан са центром града је ко зна откад. Те сам опет добро простудирао мапу (папирну или на екрану, питање је сад...) и сконтао да то и није неки проблем да се нађе, скоро да бисмо могли пешке, ал' ноћ је и ко зна колико смо тачно проценили растојања, боље колима.
И океј, представа је боља од оне што је 1978. у Задру одиграла она путујућа дружина, ипак су студенти то мало боље осмислили, пре свега тако што су ушли у улоге сат раније и тако одевени и расположени се мували међу публиком. Нина је нашла неког момка с ким би попричала, па сам се држао мање више по страни, ал' изгледа не довољно. Мислим да је тип био мештар од звука, па је морао брзо да нестане.
Ето, кад нисам гледао у Атељеу 212 1968. онда дај шта даш. Није лоше све скупа, мада она сцена са свлачењем није била изведена баш до оригинала.
Спомиње се: Задар, Невена Средљевић (Нина), на енглеском