Стрпао сам и кеву и Ому у (сад већ шестогодишњи) шкодилак и одвезао их до врата породилишта (тад је још могло колима дотле), да покупимо (... 2 речи...) нашу нову ћерку. Ја сам је носио низ степенице у згради и испред. Наравно, било је сјајно облачно, и кинула је кад је угледала небо. То је већ традиција. Онда сам је предао кеви, која ју је онда спустила Оми, која је већ била у колима, у крило. Нина је углавном спавала и сисала. Испашће од ње одличан спавач, сви јој завиде. Некад пожелим да могу тако да само избацим осигурач као она.
Ни овог пута се нисам напио, мора неко да вози бабе и деде. Нашкљоцао сам се барем. Много. Го на степеништу. Први снимци Нине како је бабе додају. (... 3 речи...) И онда туце у кревецу.