08-II-2010.
Лена и тим за квиз опет у школи Принцеза Ана, на ВБ булевару (а јадна принцеза има булевар неколико миља јужније, и још један у Норфолку, и не настављају се један на други). Већ смо били овде прошле године, али је сад занимљивије, Лена је сад у првом тиму.
Имају занимљиве политике за свашта. Овде вели, од речи до речи, „ако покажете, активирате или користите мобилни телефон или други преносни комуникациони уређај, од тренутка кад уђете у зграду па до 14:15, према дисциплинским смерницама школског одељења, десиће се резултујућа дисциплинска дејства: за први прекршај, 4. ниво, суспензија унутар школе 1-3 дана; други прекршај, 5. ниво, суспензија ван школе 1-5 дана; трећи прекршај, 6. ниво, свш 6-10 дана препорука; четврти прекршај, 7. ниво, свш дуготрајна препорука (више од 10 дана). Поврх ових мера, школски званичници ће узети власништво мобилног телефона или другог преносног комуникационог уређаја на двадесет-четири часа.“.
Лена озбиљно мрзи овакве ствари, сматрају ту омладину за имбециле и таква им правила и намећу. Школа има своје пајкане (!). Да би био у ходнику за време часа, ђак мора да добије цедуљу са потписом професора, чак и ако само мора на пишање или крвари из носа.
Двојица момака су добила од школе свежег Канона, да сфоткају догађај, па сам им одржао основни течај фотографије. Занимљиво је поновити цео стари шпил, овог пута прилагођен за дигитално, а и не разликује се превише. Техника овде има неке друге мане. Сконтали су баш брзо. Згодно је што све што кажеш можеш и да урадиш и покажеш одмах, не чека се лабораторија.
Спенсер, Лена, Ш'бан
Добри су били на квизу, наравно умлатили ону другу школу. Десила се и згода коју сам само чекао... Наиме, кад не знају одговор, само кажу „Смит“, то им је дифолт. Е сад је питање било „ко се у Француској зове Лефевр, у Пољској Ковалски а у Русији Кузњецов, овде би се звао...“. Лена је знала одговор, али је Спенсер био бржи са тастером, а онда укапирао да не зна одговор, па је испалио стандардно „Смит“, што је у ствари тачан одговор.
То је све трајало неколико сати, па сам више пута излазио на пуш паузе. Пошто је фебруар (илити фебјуери, како кажу домороци), сео бих у кола и тамо пушио. Дао контакт музике ради, и сфоткао ово. Кад смо купили Матрикса, мислио сам да ће ова црвена светла јако да замарају, који је идиот то смислио, међутим не. Не смета ништа, све лепо видим мимо тога, а и све на табли исто добро видим. Невероватно.
Спомиње се: Јелена Средљевић (Лена), на енглеском