10-IV-2007.
Џанометова везиља стигла. То је у ствари робот у облику шиваће машине, скроз може да се испрограмира. Ради као плотер, само што не помера писаљку него папир, тј тканину, и уместо оловком, вуче линије и шатира површи концем. Логика која се намеће је нешто другачија, јер свака крива мора да се исецка на довољан број дужи, и линија не сме да се прекида. Тј ако се негде и прекине, то је баг, не би требало да корисник на крају има да сече крајеве маказама.
Но, то је изгледа све решено одавно. ГУИ у пратећој апликацији (коштало све скупа 2000$, иначе посебно сама апликација кошта 1200) је штогод забуњен, ту и тамо нејасан, уме да наизглед заштопа јер нешто дуго прерачунава у позадини, али уради посао. Та ће апликација током година имати занимљив развој, преузеће је неко други, тераће даље и то ће временом постати много брже, окретније и лакше за употребу, а нове верзије су све биле бесплатне. На крају ће то остати једини разлог што смо и даље користили њену Тошибу, иако је на њој 32-битни Пенџери Иксте.
Колико исте недеље је већ успела да нацрта неку птичицу и извезе је на малу јастучницу. То јастуче ми је остало синоним за поподневну дремку, напросто бих га паркирао било где на под и одвалио својих 10 или 15 минута, прави условни рефлекс, чим га видим спава ми се.
Видим да у директорију за Пејџа имам верзију класе за затварање привремених табела, дакле још увек сам нешто радио за њега.
На УАу, неко са Филипина пита за Х-1Б визу. Касниш, другар, квота за 2007. је попуњена прошле недеље. Другде, о сишарпу:
Видим колико је дотнет сложенији. Мали мекани мисли да може да прекопира пренадуваност Офиса на програмирање. Кад стрпаш све под капом небеском у исти пакет, наравно да ће испасти сложеније.
Мој колега, који је подробније завирио у дот нет, примећује нешто као „ша је сад ово, повратак у дане кобола? Испишеш две стране само да кажеш ’добар дан‘!“
(тај колега ће бити Маринко)
У Фериверу, Фред, текући пројект менаџер, каже „Ако ухватиш нешто времена између КААРа и СХЕТа, имамо шта да ти дамо да радиш. Џери је радио на неким обрасцима за СФБЦ, које би требало да су изгенерисани у хтмлу, ал' је онда отишао. Урадио је већи део али је имао неких питања око неких података, тј одакле да их повуче. Ти знаш хтмл, би ли могао то да дотераш мало?“. Како се само уопште не сећам овога, ама било каквих „хтмл образаца“. Штагод да је било, мора да спада у ране покушаје да СФБЦ превали посао прикупљања тих података са свог особља на пацијенте. Ем је скупо да особље то ради, ем су њихови упитници огромни, нашао сам касније један са 700 питања. Онда је испало да се никад не уноси 700 одговора, него су то разне гране, ако је одговор на 34. питање позитиван, одговара се на питања 35 до 42, иначе се прескачу, и слично.
И тако сам, по реду ствари, ушао у чаробни свет медицинских записа (medical records) односно бележака о напретку (progress notes), при чему су оба назива ем погрешна ем без везе, ал' некако боље леже у енглеском него реч упитник (questionnaire), није ми јасно зашто.
Видим да на независном проверавам неке драјвере, након што сам већ инсталисао бибиЛин и тоталкомандер на њега. Драјвери за инсталацију сви траже softpaq.exe, шта год да му је то. По писању би могло да значи да ту има и неке Компакове технике, а они су баш били опичени. Овај текст гледам користећи Листер Дејва Берга, из 1988 :).
Спомиње се: КААР, Мајкрософт (Мали мекани), Маринко Протић, независни, Пејџ С Стивенсон, СФБЦ, СХЕТ, тоталкомандер, УбикАгора, Феривер Фертилајз (Феривер), Џери Олсен, на енглеском