Лепа мала софтверска фирмица, док нису почели да траже улагаче и надувају се у дот ком. А онда у кључним тренуцима послушају понеког преваранта, од чега један из Мали мекани. Пукли.
Главни производ је био Хоси, апликација за школске болнице, тј где се студира медицина. Има модул за упис, што је трипер комбинација где кандидати за студенте посећују кандидате за места где ће да студирају, па се онда узајамно оцењују, што онда ЕОНС све добије, упореди и састави их најбоље што може, па се онда тако и упишу. Сезонска ствар, сваког септембра иста паника. Постоји и модул за оцењивање, где студенти оцењују особље и обратно, а и једни друге. Кад ли стигну да уче... Верзије које су радиле су биле писане у фоксу 5.0, осим распореда, који је написао Пит у паскалу. Верзија која није прорадила је била писана у ВБ6/АСП, где се са базом диванило кроз КОМ објекат, што је било много брбљиво (један метод за упис имена, један за презиме, један за датум рођења итд итд) и преспоро.
За последњих пет недеља рада нисмо никад плаћени.
Довукли су нас у САД, платили пут, визе и капару за кредит кад смо куповали кола. Код њих сам купио и Змајчека - 400MHz Целерон са 128M, 14G диска и монитором од 19". Монитор је издржао девет година па изгубио плаву боју. Користио сам га и даље, мада је већ било ружно. Док ово пишем (мај 2009.) чека да га однесу затвореницима да на њему вежбају, уче радиомеханичарски занат (блесавог ли назива). И Горанина прва машина је купљена од њих, и никад је нисмо платили јер ни Грегова жена није исплатила шта су моје даме радиле у њеном ресторану. Да набацим злобни осмех на фацу па да кажем да оно, кад се венчају Јеврејин и Шкотица...
Трећи рачунар, за Нину, је купљен као кит, на ибеју.
Чувени цитат:
ја: шта да радимо с овим, не ради овде, не ради у Лејвору, не ради нигде