Седели смо код мојих поподне и пили кафу. Лену смо оставили код нас, у кревецу, са дигнутом оградицом. Кад у неком тренутку ево ње. Мало смо се усрали, како је она то успела да искочи из кревеца, да није извела нешто опасно, океј видимо да јој није ништа, ал'... па да предупредим све могуће нападе страха и шта већ могу да приреде старији, замолим је да нам покаже како је то извела.
И одемо сви тамо, и вратим је у креветац, и она покаже... и тачно је све извела како треба, држала се за горњу ивицу док је пребацивала једну ногу, па другу, и задржала се тако да прво ногама иде доле, и ухватила се успут за усправне шипке тако да се држала за њих кад је дотакла под. Савршено, и још је и умела да понови.