Датум је напамет, ово је могло бити и наредне године. Сува зимска ноћ, и Нину спопадне озбиљан кашаљ, какав наш кућни доктор није умела да смири оним што зна. Онда правац болница, али матори шкодилак је баш тад изигравао ђубре једно покварено. Нисмо знали ни број од таксија, па смо напросто изашли на улицу, са Нином замотаном у ћебе, те покушали да устопирамо било кога, што ће тешко ићи у 1:00.
Али ишло је. Наишли Цигани музиканти, завршила им се свирка, онако са све инструментима у некој крнтији од мечке, и повезли их. Преноћиле су у болници и ујутро се вратиле бусом. Криза је смирена, опоравила се за неколико дана.