14-X-2014.
Преподне се чудио нешто Маринко што мора да прво активира трећу страну ако хоће да шутне фокус на неку контролу на тој страни. Па реко јебига, фокс, нису мислили на то, то је један од багова који никад неће бити решен, и сам морам баш то да радим у страницама за КААР, СХЕТ и сличне, кад излистам списак грешака, па клик на грешку треба да премести фокус баш на контролу на којој се грешка десила - морам прво да активирам ту страницу. У коментару пише да сам то урадио још септембра 2008.
И опет сам морао да се качим на неку од тих белгијских клиника, тражио сам шифру од Јановог брата. Доста њих даје приступ тек кроз шестоцифрену шифру, која се мења на неколико минута, а ту шифру добија неко сокоћало које обично стоји код њега. Таквих дрангулија већ има десетак комада, и јадничак мора некако да памти која је чија, и да буде довољно брз кад неко тражи шифру.
Успут се жалим Јану да „кажи Бригити да се нисам жалио њој него теби, и на крају одустао... многе грешке у овој конверзији потичу управо од те фрустрације. Попиздео сам не памтим више колико пута“. У чету од јуче пише о чему се ради, да не понављам.
Опет у Спрингфилд. Пица, лашко чрно, фоткање телефонима, лепо време па смо опет на тераси.
Раја је некако успео да заокупи обе келнерице и да прича са њима добрих петнаест минута. Немам појма шта им је радио, ал' биле су као опчињене њим. Оно, сећам се и ја да ми у САД није било чудно што сви говоре енглески, него што га говоре и мала деца...
И ово ће се понављати. Не знам како му то успева, али сваки пут успе да привуче пажњу женског особља, ваљда им проради тај матерински инстинкт чим га виде.
Кад смо завршили пицу и пиво, прешли смо у играоницу, да видимо и то чудо. Досад нисмо улазили, то се чинило како неко место само за децу, за рођендане, ово је ипак, јебига, рођендаоница, ал' сад није било рођендана па ајде да видимо.
Било је и друге деце, имали су ваљда и забавиљу, па смо га пустили да се изајдара по оном прегратку са лоптицама, и да се вере по мајмунци колико већ уме. Ендер га је углавном пратио, Нина је држала Виолету (опет сто фаца за фоткање), ја, наравно, фоткао.
Спомиње се: Виолета, Ендер Аквила, Јан Бренкелен, КААР, Маринко Протић, Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), рођендаоница, Спрингфилд, СХЕТ, фокс, на енглеском