ЈуниЏуЕл

(Место, кафана, фирма, САД)

Јеврејска фирма на Менхетну, где сам радио 2004.-2006. Просторије су им на углу, у шрех од дијамантског кварта, не баш у њему. Већина запослених су Јевреји, на водећим местима породица и другари. Кад сам дошао тамо, директор је био Штрумфов зет Натан. Благо речено немач појма, као уосталом и овај мајор израелске војске што је дошао на његово место. За њега се већ причало да ће морати да поплочају ходник челичним плочама, бетон није довољно јак, већ је ужљебио себи стазу колико се шећка њим. Одатле сам закључио да нема проблема за визу, јер ако су за њега тако преконоћ средили... осим што за мене нису прстом мрднули што се тиче зеленог картона. Нису ме ни отпустили, званично сам још запослен, само што нисам на платном списку.

Имају пара, како сам чуо, довољно да буду министарство савезне владе, осим што толике паре не постоје. Вредност је у камењу, а ако би покушали да их распродају, постали би безвредни. Њихова вредност (тј. колико су већ скупљи од индустријских дијаманата) је скроз психолошка, а ову психозу брижно заливају и подгревају дуже од века. Ујдурма сеже дубоко и далеко. Раскринкана је већ више пута, књиге где је фора објашњена се још увек продају, али није битно. То гура даље. Нема шансе да се једно раскринкавање избори са рекламним буџетом од милијарду долара годишње, који уз то има сто година искуства за собом.

А било је занимљивих ликова тамо...

Сима, Валери, види тамо.

Женева, жгољава плавуша на пријавници, Римљанка (тј латинска Американка). Њена кева је радила као спремачица у фирми, ал' ни налик - колико је ова била витка, толико је мати била онижа а шира.

Ајзек, књиговођа и кадровски референт, говори бостонски, што ће рећ да дуже о изговара као уо, Буостан, ма скоро лалински. Скроз Јеврејин, стално носи јармулку. Питао сам једном Давида на чему се то држи, каже има шналица па се закачи за косу. Хм, Ајзек је ћелав, мора да ради оно позоришно лепило за бркове.

Лен Го, слатка мала Лаошанка (ваљда, свакако Индокина), нисам стигао да је видим више од укупно десетак минута, брзо је попила педалу, не знам зашто, али Натан је са посебним задовољством истицао како је испарила.

Рашмика, пунија црнкиња, соло канцеларија између кујнице и излаза на терасу, нешто као модни саветник, ваљда је бирала налазе (finding, чудан назив за метал у који се углављује камен, а ни остатак стручног речника им није много логичнији) за боље комаде камена. Нисмо разменили више од две-три реченице.

Мојра, немам појма шта је и где радила, ал' се сећам да сам јој пар пута завио по цигарету на тераси јер је заборавила да купи ујутро с оне стране реке, где кошта 2,80$, а овде кошта 7,50$, што је и њој мало много.

Акив, нешто као главни трговац, углавном је седео са Валери у соби где је трезор. Довео једном клинца на посао, мали наравно носи дугачке увојке испред ушију.


Спомиње се: Предговор, 06-II-2004., 11-II-2004., 27-III-2004., 02-IV-2004., 08-IV-2004., 16-V-2004., 07-VI-2004., 16-VI-2004., 13-VII-2004., 24-VIII-2004., 27-VIII-2004., 12-IX-2004., 05-X-2004., 08-XI-2004., 23-XI-2004., 07-VII-2005., 21-VII-2005., 22-VII-2005., 27-VII-2005., 30-IV-2006., 10-V-2006., 09-II-2007., 17-II-2007., 10-V-2007., Слобода!, 02-VIII-2007., 27-VI-2009., 20-I-2014., Валери Марсо, Давид Краковски, ДСС, Змајчек, Јисак Квјатник (Велики Штрумф), Сајмон Бухолц (Сима), сГрадљ, на енглеском