Отишао у Нови Сад, по препис са факултета. Диплома није довољна за визу, јер Амери, тј ИНС, не верују ниједној. Може да буде било шта. Хоће препис наставног плана, са све бројем часова, које онда могу да прерачунају у своје кредите, ака бодове. Нарочито што су код њих сви предмети једносеместрални. О свему томе тада нисам појма имао.
Посетио сам неке фаце, нарочито Пају. Наши некадашњи асистенти су сад професори, а од професора је слабо ко остао. Видео сам нека имена на распореду, али не и лично. Хит дана је слика самоуслуге, у неком арапском крају, „Ал Усрах супермаркет“.*
Што се тиче месечевих мена: једно вече ове зиме, враћамо се ћале и ја из винограда. Ишли по још ракије, па се смрачило док смо завршили, изашао месец. Већ сам био навикао да у глави вежбам конверзије мера, па видевши месец помислим... али не. Ово само треба да се преводи.
После је испало да сам се и ту прешао. Јесте да нема прерачуна, али само се пун и полумесец зову исто. Већ за наш млад месец нема израза у енглеском, а код нас нема за њихово waxing („вошти“, за период од младог до пуног) и waning („јењава“ за остатак). И не броје се четврти као код нас.
----
* касније сам видео и амерички одговор на то: „Опрах“.