Сишао сам у Загребу на Главном колодвору пре 7. Проучио мапу трамваја, и отишао да прво поједем нешто. Нашао некакав сендвич у земичци у млечном ресторану са погледом на ХНК. Девојка за пултом га је ставила у мирко, исти нишки као што је наш, и држала цела два минута. Покушавао сам да јој објасни да то скрати, ни да чује. Начекао сам се док се није довољно охладило да може да се једе.
Онда сам нашао који трамвај иде са Трга Републике до тамо негде јужно где се полагало. Нашао зграду, снашао се кроз њу, јавио се где треба, прошао све формалности (није их било много), и прионуо на тестирање. И прошао.
На општем тесту интелигенције сам као варао, јер су бар петина питања чинили слабо препаковани математички проблеми - геометријске трансформације, или просте једначине са графиком уместо слова - што сам лако прозрео и решио. На тему логике, била је једна фина зврчка: требало је написати реченицу супротну реченици "данас је леп сунчан дан". Сви који су спомињали ноћ, невреме и слично су оманули, наравно. Супротна је реченица "данас није леп сунчан дан". С друге стране, сваки тест савршено мери способност решавања тог теста, што ми је и успело. Што се тиче инвентара личности, замислио сам особу какву би они хтели да имају на квизу, и препустио тој особи да измишља одговоре.
Главни део је био завршни интервју - уђеш у собу, величине учионице, и сви они (укључујући главног шефа Лазу Голужу) седе око катедре и буље у тебе, у потпуној тишини. А, ово би требало да је тест за сцену? Ево вам га... ко је предавао у III8 не би саставио пет дана са тремом. Поздравио сам их и питао их нешто као "шта сад треба да радимо?".
И тако сам прошао у квискотеку.
Кад је то било готово (и дневнице исплаћене), отишао сам да обиђем свог друга из војске, Моркеца. Ручали, попили коју, а увече се запили са његовим друштвом, и то подоста. Свеједно, успели су да ме испрате на воз. После сам се трезнио причајући са кондуктером у ходнику. Јер зајебано је пијанство од вина, касни.
Од њега сам чуо занимљиву причицу - и његов млађи брат је служио војску у истој касарни, чети, воду. Моркец је покушао да ми опише какву је фацу Елвир направио кад је чуо кога има у воду... исто срање испочетка, јој не. И још овај зна све унапред.
Ово је била прва година са летњим рачунањем времена. Ноћ двајздеветог на тридесети је она кад је у 3:00 опет било 2:00. Питао сам се шта раде возови током тог сата. Е па стоје у станицама. Срећом, тај сам сат преспавао, пробудио сам се кад је опет било 2:00 и воз је кренуо. Бар се нисам нервирао.