Већ ми је било доста да сваки час завирујем у menu.dbf (што је рекурзивна табела, са кључевима за децу) да нађем где је шта, па сам написао pmenu.prg, који би изгенерисао, рекурзивно, прост текст са комплетним дрветом менија, узупчен. После сам направио и zmenu, то исто али је довлачио и из opisfmt.dbf (метаподаци за маске) и излистао и све валидације. Деценијама касније, то ће бити menudoc.prg, исто то са другачијом табелом.
Тада је ДБА зујао од посла - након сајма су кренули да нижемо велике муштерије, и онај један југо је брзо одбројавао километре. Имали смо просторије у Дому омладине, тј једну собу са неколико столова и 286ица колико наватамо. Те би се брзо продале, па смо ускоро навикли да не верујемо дисковима. Шта урадиш, сними одмах на дискету, док се вратиш можда је већ отишла. Можеш то да покупиш кад одеш код те муштерије, шта они знају шта све имају на диску, али ко зна кад ћеш стићи до њих. Даклем имај своје дискете (5,25 цоли, ДСДД форматиране на 720, оне од 1400 су се појавиле тек наредне године) и носи то са собом.
Касније, током месеца, сам кренуо да проучавам Салетов генератор кода. Избацивао је текст на Set Alternate to (file), што је само одјек оног што изађе на конзолу, и има обавезно EOF на крају. Маска се прво цртала у дибејзу два (или беше три), па се извозила у .fmt (формат) фајл, што би се онда у mFoxPlus 2.1 увлачило у opisfmt.dbf, а онда би се одатле генерисао низ рутина са @say и @...get наредбама, освежишкама, помоћним рутинама да поотварају табеле, овере унос, ураде нешто пре снимања слога итд. Код је био доста закукуљен, потрајало ми је целу недељу, код куће поподне и увече, на икстеу који сам донео, док нисам нашао где ту могу нешто да дотерам. Што сам и почео да радим месец-два касније.