05-VII-1968.: Праг
Осванули смо у скроз орошеној трави. Око нас углавном страни туристи. Сећам се неке Енглескиње са икс ногама. Згодна, штогод.
Отишли смо до града и накуповали којекакве пластичне чаше, тањире, ваљда и есцајг, што је онда дуго остало у употреби. И миксер, са гомилом додатака - млином за кафу, месо, и блендером. Све је то било ситно, мањег капацитета у односу на данашње, а од пластике је било све што је могло са том технологијом, што још није ваљало. Комад на крају осовине, на који се каче додаци, се брзо трошио, а у комплету су била само два резервна. Но, и тако је служио скоро десет година. Узели смо и неку пуњиву батеријску лампу, која није испала баш нешто - брзо се празнила, а ни скроз пуна није баш нешто светлела. Послужила је понекад, да се дигне шатор по мрклом мраку или оде на пишање у сред ноћи.
Зграда у позадини, са словима на прозорима, је робна кућа где смо то пазарили. Изгледала је отприлике исто као РКБ код куће или у Београду, само је била много већа гужва. Углавном мештани, слабо сам чуо друге језике.
Нисам успео да снимим ниједну Татру, а штета, тако опичен дизајн никад нисам видео - предња светла скупљена у средину, мотор назад, задње стакло у два дела, лево и десно, увек црна и огромна. Снимио сам макар ово, што су вероватно једна Волга и једна Чајка. Пошто је ово строги центар (и не, немам појма где је то, познаваоци ће вероватно познати здања), мора да су нека службена кола. Више су ме занимала возила него зграде, зграде ће бити ту и кроз сто година, а кола ће се мењати.
Не сећам се да сам нешто много видео Праг. Нисмо ми још били прави туристи, тек смо скупљали опрему. Ћале је причао више пута како је тада Јанчи покушао да у ресторану наручи на немачком, па нисмо ни били послужени, него смо после јели нешто из самоуслуге. Није да се баш сећам саме сцене, ал' се сећам да смо негде сели а не и да смо нешто јели.
Правац Пољска.
Спомиње се: Јанчи Гнајс, на енглеском