02-II-2004.

Преко дана сам сређивао нешто за Герија, опослио неке ствари по граду (да ми је сетити се шта). Стигао имејл од Клауса, каже Ома се враћа из Немачке четвртог.

Давид ми је заказао да се нађемо у Њуци петог. Проблем је што...

Занима ме и слободан сам.

Једини проблем је технички, око превоза - ал' технички проблеми се решавају.

На располагању ми је

- да возим бар седам сати и изгубим се у Великој Јабуци и не нађем паркинг

- возим 6 сати и оставим кола код прве станице метроа и одвезем се у град

- проведем 10 сати у возу

- 2 сата лета од Норфолка (ОРФ)

Неколико имејлова касније

Најбоља варијанта што ми пада на ум је да свратим до старог другара Берта у Диси (можда га се сећаш, био је дуго на УАу). Да се увече одвезем до њега, па ујутро рано на воз, па у повратку обратно. Воз (зависи од комфора итд) кошта између 144$ и 300$, мислим да бих стигао на Менхетн до 10. До Дисија и назад ми треба отприлике један резервоар, што је испод 20$, а мислим да бих се снашао и да стигнем од Пен станице до Пете авеније.

Још једна ситница - немам никакву пословну одећу. Јер, заправо, никад је немам. Носим фармерке и џемпере. Чак ни на фокс конференцијама нисам штрчао, знаш фоксовце. Последњи пут сам имао сако и кравату кад сам се женио. Гдегод да сам досад радио није ни било битно. А ти кажи да ли је битно на Петој.

Неком сам писао са предлогом да одржим предавање о фоксу као генератору и примаоцу текстова. Сад (добрих 7 година касније) још увек изгледа употребљиво, и брзо.

Већи део дана смо били у Ричмонду, код деце. Имају сад неку конзолу за игре, Плејстејшн ако се не варам, па су се само смењивале за контролером.


Спомиње се: Гери Брендивајн, Давид Краковски, Клаус, Ома, Реџиналд Бертон Кејп (Берт), УбикАгора, фокс, на енглеском