Мој први сајамски дан, са ове стране барикаде. Стрпали смо неколико рачунара, укључујући једну 386 звер (донео Тахо), штампач, две-три оне шашаве столичице за клечање, и кутију папира у југа (тад смо још увек имали само једног) и отишли рано на београдски сајам да поставимо штанд. Лако смо пришли западном улазу и носили ствари само уз степениште. А онда, у десет, кад су се отвориле капије, били смо преплављени посетиоцима.
Испало је да смо једини имали ценовник. Добро што смо донели штампач, требао нам је јако. Већ смо се бојали да нам не понестане папира или да утањи мастило у траци.
Много клинаца је носило дискете са собом, гледајући да покупе све чега могу да се дочепају, и углавном су ширили вирусе. Вијена-бе је био баш популаран - и већ смо имали и лек за њега, а и МекЕфијев скен 2.0 или тако нешто. Искенирали бисмо сваку дискету пре него што бисмо пустили клинца да је тури, и нашли смо доста заражених.
Понекад није било где игла да падне - посећивало би нас по неколико заинтересованих група истовремено (од чега су скоро половина постали муштерије наредних месеци), а једина пауза нам је био збрзељани ручак "код 6 топола". Завршили смо дан мртви уморни, а сутра испочетка.
Први велики корак за ДБА.