30-I-2002.
(... 6 речи...)
Одвезао сам Нину у Линчберг да полаже Тојфл тест (TOEFL). Како рече у пропратном листу, „удаљавање учесника је по личној десекрацији менаџера“. Дискреција овде више значи дискреционо право, дакле право да пита само себе и никог другог шта ће да ради; десекрација је обесвећење, скрнављење светиње. Словенија, Словакија... то њима све исто.
Прилично досадно. Полаже се у неким изнајмљеним просторијама, где би исто могла бити ординација или продаја осигурања (што је ваљда и било, у остатку зграде). Број надзорних камера, правих и лажних, је претеран. Организатори немају појма какав се испит полаже - они знају шта треба да раде, и не умеју да одговоре ни на једно питање ван формалне стране испита, тј. правила. Остало их се не тиче, они само прикупљају одговоре на питања која су добили, нису никакви професори.
Шкљоцао около, купио цигарете на пумпи преко пута. Нису имали Бејсик (цигарете) па сам купио нешто друго, подједнако јефтино и није за памћење.
Тек 2013. сам схватио да сам направио два суседна снимка док сам се шећкао око зграде где је испит, и да бих могао да их зашијем.
Сад кад гледам ове фотке, видим да су ми ово најстарији кемтрејлови што сам снимио.
Доста имејлова око посла, СпидКенвес расте, мало брже. Написао сам и „како рекох жени данас, моје Потемкиново село нема само фасаду, него и кров и прозоре. Јесте да нема црепа ни стакла, али врата се отварају, макар у празне собе.“
Пун месец, и баш топло, само се по голом грању види да је зима (и по сувој трави, ал' то је у мраку).
Спомиње се: Невена Средљевић (Нина), СпидКенвес, на енглеском