Спавао до 11. Ленчарио цео дан. Дим из СКаролине се није разишао до касног поподнева. Кажу „brush fire“... па те четке су вам од јефтине кинеске пластике. Мирис запаљеног ђубрета знам напамет, код куће би се скоро сваког лета трефио један такав дан са ветром из погрешног правца.
Кад сам хтео да се провозам бициклом (ово сам објавио као редовну вежбу, почев од ове недеље), Лена решила да крене са мном. Мало смо се задржали да спремимо њен бицикл („једна кап шиванола“ - ((c) Кечига), напумпај гуме) и одосмо... до краја улице, кад је као почела киша. Ајд назад.
Пола сата касније као да није ни било кише, асфалт сув. Кренемо опет и стигнемо један паркинг даље, а онда је озбиљно почео пљусак.
Е сад кад бисмо залили биљке, опрали кола и кренули да се возамо, могли бисмо да наплаћујемо дозивање кише (или недозивање, попут Адамсовог бога кише).
Увече, опет гледао „Стаменог баштована“, само први сат, па је звала Го. После су дошли и Нина и Ендер па смо чантрали сви заједно.
Купио Лени две књиге на Амазону - „У дивљину“ Џона Кракауера и „Лако и брзо АП физика Б испит 2008 издање (колеџ пријем прип)“. Озбиљно схвата школу.