19-XII-2011.
Доналд постаје прави фото модел. Колико год да је Јохана чупава, мека и елегантна, он је све то и два броја веће. Мачорчина, а после ће се испоставити да је и опасан јебач и борац. И ово је снимљено Лениним Фујицом.
Мој коментар на закључак шеснаестоделног курса веронауке, где један од седам самураја (СКОЈа, тј на Суштини) (об)разлаже Колаковског, тј његову анализу неких прича из оне њихове једне књиге.
Ја се у ствари дивим верницима на храбрости. Ослањати се у животу и шире (овог пута мислим буквално) на једну такву причу, која искључује и пориче логику, која чак ни не ради (али има нешто миленијума накупљених изговора зашто не ради, који су сад већ део саме приче) али узима паре и још им заповеда… захтева озбиљну поделу главе на део који мисли и део који делује противно логици и искуству. Мени се то нешто не разликује од ходања по танком леду уз “ма неће пући”.
Свако за себе нека верује у шта хоће. Ал’ кад то почне да се организује, да гледа да се шири, постаје политика, привуче похлепне и властољубиве у своје редове и престаје да се разликује од било које друге бирократије/власти/мафије.
(бар сам избегао да ово преводим назад са енглеског, него сам нашао чланак на Суштини и ископирао то овамо... ипак понешто на мрежи може да се нађе двапут, ако тачно знаш где си га оставио)
То је било преподне. Онда смо отишли код ћалета да му правимо друштво за славу. теча Кића је већ био тамо, дошао још јуче, пржио рибу у гаражи. Наравно да смо дошли пешке, да можемо мало да попијемо.
На западу ништа ново, осим што Ник одлази из СФБЦа. Никад није ништа урадио на време, био је од слабе помоћи, а сад имам осећај да ћемо од гована да га правимо. Он је био администрација где је остатак куће бирократија.
Увече смо хитно отишли до ћалета. Старе каљеве пећи, које су 1972. прерађене на струју, сад су на земни гас (пламенике одржава Јозијев таст), и код паљења има два-три корака. Ваљда прво треба да се упали пилот, што се на свим познатим ми уређајима ради једном годишње. Зашто се овде то радило сваког дана, није ми јасно, ваљда је сигурније да се свако јутро затвори вентил. Како било, побркао је кораке, сукнуо је пламен и спржио му шаку. Делује да су опекотине другог степена.
Остала да му превије рану, а мене послала у апотеку, да купим шта имају. Па, имали су Јомелоп, Јовин мелем за опекотине, падејски, по рецепту Јове Шаљића са Романије, који је својевремено спасао глумицу Кити Свон (сад сам погледао, Кирстен Сванхолм, Данска, и гле чак је снимила и сингл са Томом Здравковићем), кад је била изгорела у удесу на снимању. Била је то велика прича тамо 1971. или друге. Сећам се да смо се тим мазали на Виру 1988. првих пар дана, док нисмо довољно поцрнели да нам Сунце више не може ништа. Добро нам је радило.
Наредних дана смо долазили свако вече да га она превије. Срећом теча је био ту да помогне око куће, мада је делом и одговоран, мора да су се напили па се зато и десило.
Спомиње се: Доналд, Јелена Средљевић (Лена), Јохана, Јошка Апро (Јози), Ник Скејџ, суштина, СФБЦ, теча Кића, Фујица (Фујица), на енглеском