(хм, нисам баш начисто с датумима, оно са Парним ваљком је можда било сад)
Дан-два после оног концерта, канда је неко од горе зврцнуо газди и задужио га да нас двојицу градских фрајера мало доведе у ред гледе политичких аспеката рокенрола и негативних тенденција уопште.
Тог смо дана имали шпагете са сосом. Пич је надмашио себе, одлично је било, а већ смо провалили где му у хладњаку стоји пармезан. Тј он је то сервирао без, шта он зна, ал' греота. Газда је управо стигао, а пошто нема официрску мензу, јео је за засебним столом у другом крају кујне - а наша менза је била нешто као 3х3 предсобље испред кујне. И питао нас шта смо то посули по шпагетима. Објаснимо му, и мора он да проба. Да не би испало да се од нас учи познавању клопе, сам је отишао до фрижидера и нашао другу отворену кесу. Ону бајату, коју Пич још није бацио, пошто је тек малопре установио да не мириши добро. То ће бацити кад буде склањао после ручка, али га је газда (тј старији водник) предухитрио.
После вечере је сео с нама на клупу испред предајног и само смо, као, причали. Сећам се да ни ципеле нисмо носили, овде на обали је већ практично лето, само пластичне папуче. Нисмо баш личили на војску, осим по кошуљама чакширама и како-тако избријаним фацама. Моји бркови су били скоро цивилни.
У неком тренутку је прешао на ствар, како например Рибља Чорба има нешто против светих достигнућа револуције, например у "На западу ништа ново". Одлучно смо му се успротивили, Моркец са матурантским жаром, ја са професорском озбиљношћу (јер то смо и били, јелда). Нарочито та песма, на коју је шиљио патку сваки други субнор, је била мамац да довуку Бору Чорбу на Студио бе и да разбије оптжбе једну по једну. Песма је била списак лоших вести, завршавала се са "биће боље, неко виче / на папиру мртво слово / на истоку старе приче / на западу ништа ново". "Кретени дижу буне и гину" - то су Албанци на Косову и Метохији, стварно, шта им фали? "Још једна победа партизана" - па наравно, каже, ја сам задрти звездаш. И тако даље, једно по једно. Знао сам то напамет, и изређао то газди, те га до краја начисто забунио. Дошао да одржи политичку придику, а одржана њему.
Увече се разболео. Никад нисмо сазнали је ли било до пармезана или политичког неуспеха, штагод да је било, звао је овог другог водника да дође по њега и да га вози кући, или у војну болницу, где већ. Остали смо сами.
Пред поноћ стиже замена. Матори заставник (највиши подофицирски чин, тј без академије не може изнад тога), који је некад радио овде, и то још морнарички (срећом, подофицирски чинови су исти као на копну). За пет минута је испопрегледао све, укључујући и наш сеф. Очигледно је знао за њега од пре, нисмо ми први који смо то провалили (а и неко је већ оставио оне завртње да могу прстима да се одврну). Оде пиће... помислисмо. Касније те ноћи, после поноћи наравно, чекамо једног да се врати са одсуства. Касни. Имамо ситуацију, јеботе. Могао би да заглави у Картини*, што би прошло за дан-два. Горе би било да га преместе негде где би најебао. Појавио се касније, око пола два, и ту ми већ измичу појединости. Не сећам се ни ко је то каснио, да ли онај суманути Босанчерос (кога смо ухватили да краде, пај сад, конзерве грашка (!)), или онај полуписмени керовођа Македонац. Још мање се сећам како смо прешли са "имамо ситуацију" на "пијемо са заставником". Сећам се само да је седео на сред собе (код нас у предајном? можда, та је највећа), сви бринемо шта је са том будалом и што касни, и он само "...дај ту флашу".
Наредних дана је покушавао да форсира некакву строгоћу, и све смо чекали какав ће зајеб да нас стрефи, али ништа. Најебао је само наш Јовановић молер, који је баш завршио тај занат. Играо је билијар са агрегатистом/возачем у бункеру/клубу испод лабораторије. Дође заставник и каже игра у пиво против победника. Молери су чувени по томе што добро подносе пиће, а и количину. Колико год да су пијани, умеју да ходају на лотри, оно на клаћење, и притом вуку праве линије по таваници.
Овај је јадног Јовановића бацио под сто. Не знам да ли су се више такмичили у билијару (прави, али мали, у размери 3:1) или ко ће више да попије. Свеједно, заставник је победио у оба. "Могу све вас да бацим под сто и још вам поскидам кошуље на билијару, боље немојте ни да пробате". А и нисмо, нема више пића. Неће га бити још неки дан, док не дођу ови с телевизије.
----
* по аналогији са кантином, а шеф ћорке је био неки морнарички по имену Картино или тако нешто.