Назад у машинску на посао. Велика седница, где сагледавамо како је прошао упис и колико ће ко часова добити и за које предмете. То је било помало тугаљиво питање, јер смо, с једне стране, плаћени према броју бодова, па што више радиш (више програма, такође - више предмета или исти предмет у више година), то више бодова добијеш; с друге стране смо на буџету СИЗа, што се одређује по броју одељења, па се онда та месечна лова дели укупним бројем бодова, па колико испадне бод. Истина, нешто је лове долазило и од радионице (и то три - машинске, аутомеханичарске и електро), али то никад није било нешто много. Понекад ни упис не би баш прошао славно - било би вишка бравара, или мањка; Нафтагас би или не би платио да се формира једно или два нафташка одељења; бродоградилиште и железница би исто понекад урадили за одељење бродоцевара или железничара. Тако би некад испало да нема доста посла за све, или да за неке струке фали људи.
А онда некаква журка. Колега, кога као знам јер сам са његовом ћерком радио претходне године у Перлезу, одлази у пензију. Говор, поклон, пиће. Нисам стигао баш да попијем, јер ме шеф зборнице током друге чашице одвукао у страну и питао "јеси ли некад радио распоред?". "Никад, али ређам пасијанс од шесте године".
Одговор му се свидео, само ми је рекао "примљен си, треба ми распореџија, овај је то радио и сад отишао у пензију" и одвукао ме у собичак наспрам зборнице, и показао ми велику плочу. Била је избушена, рупе су биле око 3мм, уредно постројене у шест пута осам колона и шездесетак редова. Свака рупа је била један час - пречас у 7:05, први 8:00-8:45, други 8:50-9:35, трећи 9:45-10:30, четврти 10:45-11:30, пети 11:35 - 12:20, шести 12:25-13:05 и међучас 13:10-13:55, који се у ствари завршавао у 13:50. Нисам могао одмах да почнем, наравно, нису ни одељења формирана ни часови нису подељени по људима. Али, то се урадило за следећих неколико сати, и имао сам податке. Могао сам да почнем.
Неким чудом сам успео, и то на време. Кад размислим, и није било тешко. Пошто је ово усмерено, имали смо само 14 одељења III разреда и шест или седам IV, са тридесетак редова, тј људи. То је било лако. Права гужва ће почети наредне године.
Радио сам на томе по цео дан наредна четири дана. Морало је да буде спремно и преписано на велики зборнички чаршав (тј папир формата А1 или А0) дан два пре првог звона. Понекад бих остајао до мрака, што је око 19:00 у ово доба године.