Кад сам у Ориону најавио да у петак, већи део дана, нисам ту, завршило се овако:
>"Немам телефон у ћелији." Може превод? Не покрива те ћелијска?
Ако је телефон у кујни кухињски телефон
Ако је телефон у соби собни телефон
... ови амерички затвори имају телефоне по ћелијама :)
Другим речима, немам ћелијски телефон.
(ово све због тога што се код њих мобилни зове ћелијски, јер торњеви препокривају терен попут ћелија у саћу... ко је то смислио, свака му дала)
Кренули смо од Еберга ка обали, да тражимо стан да се налето преселимо. По оном вицу о старом брачном пару, кад она каже „ако неко од нас двоје први умре, ја идем да живим на море“. Решили смо да напросто прескочимо то умирање. Ништа нас не држи у Ебергу, могу да радим гдегод имам пристојан интернет и телефон. Добро, да Лена прво заврши разред, још месец-два.
Кад смо стигли тамо, свих 160 миља са све свраћањем у Ричмонд да покупимо Горану и Нину, фљенуо је пљусак чим смо изашли из тунела-моста. Било је баш зајебано да се вози јер ми се брзо маглио ветробран, нисам знао овдашњи трик да се укључи клима да скупи влагу. Оно фебруара, кад смо Лена и ја монтирали нови радио, нашао сам зашто не ради преклопник за усмеравање ваздуха - крај бужира се ослања на пластични део који се поломио, па сам га тада окренуо да дува на ноге, и сад ништа не дува на стакло.
Нашли смо најзад неки Дејзин (Day's inn) на крају аутопута (има знак, пише „друм завршава 300 стопа“), не онај у 11. улици где смо били пре две године. Ти на риви су углавном скупљи него они ћошак даље, а и по собама има мање тога (нема фрижидера, кувала за кафу, мирка... што је све стандард за хотелске собе). Тако је то овде, што скупљи хотел, то мање добијеш и за више тога има да доплатиш. Али пошто је ван сезоне, испало је још јефтиније него онда. Хотел је један од неколико десетина нанизаних уз риву - само до 41. улице, северно од тога су куће, где живе ови богатији.
Поглед на риву са петог спрата је прилично импресиван, нарочито овако на мокро, а и Агфа хвата довољно широко за овакав кадар. Све скупа, место делује прилично живахније од Еберга, и сложили смо се да хоћемо да се селимо овамо. Није да нисмо ту већ били, ал' сад смо мало погледали и на шта личи ван сезоне - па, није онако мртво и успавано какав је, рецимо, био Шибеник ван сезоне.
Узели смо пицу из оближњег Папа Џоа (никад од Домина, рекламе су им одвратне а понављају их у бесвест, са неким ликом из улице Сезам).
Као и обично, кад нас је петоро у соби, нема помоћног кревета и спавам на поду.