29-VI-2003.
Отишли у Ричмонд да видимо девојке и Рикарда, а у повратку повели Нину, долази на летовање. Дошли кући и правац плажа.
Још увек без интернета. Бар имам телефон, а инсталисао сам и један од оних АОЛ дискова којих хрпе стоје по регистар касама у самоуслугама, а стижу и поштом. Понекад у лепој металној кутији, што је досад била једина корист од њих.
Па сам тако уштекао РЈ-11 у телефон и тако се, хм, повезао. Ретко сам виђао овако потрошачки оријентисан, шунтав и узан поглед на мрежу. Штогод да покушам да урадим, њихов софтвер некако пресретне и препакује онако како они замишљају да ја треба да идем на мрежу. Цео дан ми је трајало да бар стигнем на УА (видим да сам сутрадан оставио тамо две поруке), али ништа од имејла док не добијем ДСЛ. Ово је баш оно пословично „свирање контрабаса у телефонској кабини, рукама везаних иза леђа“ (пословица постоји, сам сам је измислио и користио).
Срање неопевано, али то сам користио још недељу и кусур. Мрзим Верајзн све искреније сваког дана.
Спомиње се: Невена Средљевић (Нина), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), УбикАгора, на енглеском