07-VII-1973.: Велико зезање
Ујутро ме пробудиле рибе кад су се разилазиле око четири. Онда сам се напио воде и тек онда заспао како треба. Изгорео сам поштено и наредна два-три дана се купао у оној кошуљи од синтетике, што се лако суши. Прегањао се са А. и А. а кад су кренуле да ми износе ситуацију, било им је доста. Госпођа мама је живчана, увек пред сломом живаца и још којечега, и чим чује да су јој ћерке и остала пачурлија нешто згрешиле, буде јој горе. Ако није истина (а већ сам виђао да измишљају), лоше је смишљено. А чује све, пошто ова од тетке и још једна (а има их дакле четири), Ањина сестрица, све истртљају. Те сам се мануо ћорава посла и до иза поноћи чантрао са Кобром. Каже био је наркоман две године, нема оријентацију, скроз поремећен. Убризгао сам оптимизма колико сам могао.
Дакле то вече ништа.
Осми. Ујутро ме опет пробудиле кад су пролазиле, па сам прочитао Забавник, попио литар воде, па се тек онда наспавао као човек. Зезао се са овима мање више цео дан, и таман кад сам мојима нацртао план где се налазимо, да га оставим на рецепцији кад дођу, кад сретнем кеву. Здраво здраво и бог зна како, и није прошло ни десет минута кад ми ставе до знања да очекују да пређем код њих да спавам. И то "гле у каквом сте нереду, већ су ти поломили тањир, не знаш где су ти кашика ножеви и виљушка, дођи ти лепо кући". Свађаћемо се сутра, кад буду боље воље.
Често смо кували чај од шипка, и то по три литре, колико стане у ону стару оплетену боцу од тосканела. То смо носили на плажу, ако ожеднимо, може да се пије и незаслађен. А понекад и увече, зезања ради, многи су се зајебали мислећи да је вино.
Дошли Волфи (од лане) и његова Тина. Појавили се опет и Панчевци од претходне две године. Нешто сам петљао са оном сестром од тетке али се боји да она још млађа не истртља. Увече дуго причао са Нором о свему и свачему. Испред вараждинског шатора никла слика од изгорених шибица, каменчића, чепова и пикаваца, у облику крста, после сам дописао "против Гракуле".
Девети. Успео код маторих, био мало енергичан и то је то. Остајем са овима још ове две недеље. Онда смо помагали Миливоју да дигне шатор. Матори ме мамили да се вратим. Млеко, екстра пилетина и још понешто, одолео сам.
Преко дана се зајебавао са лудим Холанђанкама. Увече видим неће бити ништа, па им јасно ставим до знања да ме занима докле мисле овако. Нек се једна одлучи, наићи ћу да видим. Отишао до ресторана и опет убеђивао неку да бога нема, тј да је непотребан. Отишао да спавам, али Анита није могла да дође па се Грексу није спавало, гњавио ме стално нешто и никако да полегамо. Снеца се спанђала са неким ликом из Норвешке.
Десети. Сад су ту близу, и често код нас, неки Холанђани - Ник, Ари, Гари, Ханс и Кеиш (Корнелијус... ал' то њихово с много вуче на наше дечије ш). Бар две гитаре (прва двојица). Успоставили смо дотле и музику, Рудолф је извукао 6 волти из акумулатора па смо на то терали касетофон. Вараждинци имали литру вињака са четири звездице, па је то отишло током дана. Ћале навраћао у току дана па био бесан што толико пијем. Можда ми очи мало одскачу јер сам поцрнео у лицу а и не бријем се. Кад је отишао, ударио да се нешто зезам са Итом, знам да неће, него ето зезања ради. Увече седели на доку и опет бистрили бога она старија сестра и ја, а онда је она морала да иде, добио пољубац за хвала. Онда наставио да се зезам са Нислом и Итом, кад ти наилази неки тип са батеријском лампом. Мислили смо да је крејзимен, ал' јок, њихове не светле тако добро. Олетин матори (очух?), дошао да је тражи. Кренемо Ита и ја да је обавестимо, ал' нас он спази и крене за нама. Договоримо се и одемо на веце, тачно пет минута. Он то схвати како смо и намеравали и мане се, а ми онда одемо да јој јавимо. Спакује се на брзину, Ита и ја је отпратимо, ова остане да јој држи страх. После чујемо да се лепо извукла.
Време се мало покварило.
Једанаести. госпојица има неког типа, ал' ми је синоћ рекао "одлазим, можеш да преузмеш". Балавац неки... сазнао сам бар како се она зове, и питао је какав јој је то тип био? Зар су џентлмени изумрли?
Шмита смо испратили. Рудолфов пориџ није био ни за пасји курац па сам ручао код мојих, нешто да не подсећа на сламу с брашном.
Грекс је извалио "прошле године, или дан пре тога".
(слева: Рудолф, Јожек, Грекс, Франц... и да, све смо то попили; после су нас крејзимени упозорили да би то могло да падне па би било срче на све стране, те смо то онда поређали поред шатора, у знак мира...)
Увече отишли у тај диско, давно нисмо. Лудо играли. Неки Оландез што се издавао за Канађанина, толико је срао да сам морао да га сасечем пар пута, док ме глас држао. Била цела булумента Холанђанки, чак и оне моје лудаче. Ања дотле није могла да смисли диско, а касније почела да долази редовно, за случај да сам тамо. Ама... знаш где ћеш ме наћи.
Пре одласка у диско смо били начели дволитру вина и оставили је код шатора, за пре спавања. Кад су се вратили (ја сам остао дуже), натегне Рудолф, каже "ово је вода". Грекс седи на крову кола, мисли да овај кења како није довољно јако (а увек исто вино, задарско бело стоно), каже дај то овамо, и потегне добро. И онда се продере "ово је водааа!". Кад сам стигао, Вараждинци су већ пребирали по списку сумњивих, и испоставило се да нису били Гара и друштво из Сарајева, него наш комшија Белгијанац, зајебант само такав, има слатку женицу и сина од 15 година, гребали смо се код њега за есцајг док нам Вараждинци нису набавили из ресторана. Узео вино, подметнуо једну од наших празних флаша напуњену водом. Каже не пије бело, само црно. То смо му запамтили, не подвалу него што потцењује наше пиће.
Дванаести. Узели две сандолине (Ари и ја) и два четвороседа на весла. Прилични таласи па сам често морао у плићак да изручим воду. Добро сам цркао а и болела ме после кичма, ослонац на погрешном месту. Отишао да се прошетам, кад наилазе две добре рибе у фармеркама и белим мајицама и нешто се церекају. Погледам по себи, не видим ништа баш смешно, приђем им озбиљно и (све на енглеском)
- извин'те девојке, шта је тако смешно?
- ма ништа
- па што се онда смејете?
- што да не?
- одличан одговор, биле бисте добре чланице шеширског клуба
- шта је шеширски клуб, то неки бенд?
- па, другари су ме задужили помало за пропаганду клуба
...па сам их одвео да им покажем где је то и шта је... Словенке, испоставило се. Зезале се с нама неко време па отишле, видимо се увече. Она плава (Марта) рече да има неког типа, мало никакав мало тежак и не вари га уопште а он ни не примећује, Фламанац неки.
Како су оне отишле, појавио се Џеси, тј Бештара са С (син будућег ми колеге, већ спомињан). Оставио цвикере код нас да их не би више заборављао по вецеима. Каже био је у Крагујевцу код оне своје медицинарке, и сад треба да је посети у Сутомору.
Вечера танка а вина много, па ми као није ни лежало. Договоримо се да Франц преузме старију Словенку. Увече се оне појаве, а неки Жон до Марте а Уршка до мене, Марта га испрескакала уздуж и попреко а он ништа не примећује. Онда су га њих две пијаног пратиле до шатора а Франц и ја причекали да се њих две врате. Грекс је био још горе пијан, и накачио сам се нешто. Невероватно, вратиле су се, и испало је и како смо се договорили, Марта уз мене. Баш се прибила и стисла ми руку, тих 20м колико смо их пратили до њиховог шатора је трајало четврт сата. Обећала да ће доћи.
Тринаести. Пробудила ме кева, позвала нас све на рибу.
Марти сам увалио част да опере судове. Каже није никад пробала. Ево сад да научиш. Олет ју је упутила, Грекс и ја носили судове до појила. Штета, нисам имао се сетио да шкљоцнем. Онда смо нешто као легли на хаубу али се она сваки час угне, уз прасак, па онда још један док се врати. Онда ми тај комшија Белгијанац сипа пиво низ леђа. Онда дође Рудолф и викне ми "бу!" на уво. Онда Грекс прође и случајно притисне сирену. За не издржати, па зато ухапсимо столицу и седнемо, сликао нас тако Рудолф. Онда они оду на плажу, а ми одемо по вино, па простремо ћебе преко неког најлона. Ови дођу и само чучну око нас и ћуте. Куцне ме он по рамену и каже "никс фиги фиги!". Подразумева се "...на јавном месту". Па нема друге него заузмемо наранџасти шатор и забодемо нож испред улаза, уговорени знак за "не улази ако ти је живот мио". Онда ме питају споља јесам ли за вино, пружим руку напоље и добијем флашу с водом, тек после вино. Пије ко смук, што сам јој једва објаснио, српски енглески словеначки. Набо сам се на њене спајалице - извезла је њима име на фармеркама, ал' почело да испада. Сок који је оставила на појилу да се хлади је тамо већ два сата, мало је много, оде она.
Ајде што сам добро потегао да не буде да пијем мање, што није било тешко, јес Словенка ал' сам старији и већи, него што сам наставио после, па сам око вечере већ био цврцнут.
Увече на доку се појавио онај Жон, много пијанији од мене, па сам га отправио на брзину. Онда смо се разишли на пишање, па се мимоишли у повратку, па се појавио опет Жон, и док сам смишљао како сад да отерам пијану будалу, он ће сам "ау ал сам пијан... не ваља ми ова девојка, морам наћи неку бољу". "Добро, идем да ти нађем бољу, ал' ако ме нема за пола сата, вечерас нисмо имали среће" и одведем му Марту испред носа. Франц је већ отишао са Уршком.
Нисмо се раскопчавали испод појаса, учтиво сам одбијен, много брзо би то било. Добро, прихватам. Уршка је била старија, код ње је већ ноћна посета шатору била океј. Франц и ја смо их отпратили, и да не бих заборавио локацију, седнем у кола те запишем. И онда док сам спуштао седиште, заспим. Последње што сам видео је како Рудолф и Грекс узимају наш сточић и носе код комшије Белгијанца а узимају његов. Онда, док сам ја спавао, врате наш сточић а његов дигну 4-5 метара високо на дрво. Његов син све гледа и смејуљи се, неће да каже, него у свитање надигне ћалета и кеву и млађег брата да траже сто, неко украо.
Врате се да спавају. Око 4-5 ујутро, кад је Олет ишла кући, Рудолф скине сто са дрвета и сложи му га иза кола. Кад су устали, овај искривио врат, нема стола на дрвету, које ли је то дрво било, јесам ли добро видео... Е то ти је што потцењујеш бело вино.
Четрнаести. Сви одлазе. Спаковали се Вараждинци. Ујутро у шест затекнем Марту на појилу, нешто ми хладно, боље да сам затворио прозор, бос а стојим у води, дрхћем нешто, ал' смо се бар лепо испоздрављали, она се све осврће да је не виде њени, опет је отишла на појило па је цео сат нема. Она и сестра су се шверцовале, па нису изашле на рецепцију, него сам их испратио до самоуслуге. Тог дана су отишле и Б. са другарицом, и Бештара са С., а требало је да оду и Ари (ухватио Вецу!), Гари и Ханс. Испратили смо их били на станицу, али једини воз који су могли да ухвате је био Кварнер експрес, за који са својим интеррејлом има да доплате доста, а нису ни хтели тако прљаве да их пусте у пословни воз. Рудолф и ја смо се одмах оградили, ми не путујемо. Остало је да Аријеве фармерке стварно... то је богу за плакати. Нема везе, иду сутра. Свиђа ми се ова земља, неће да ме пусте одавде. А уосталом, у Данској пада киша. А у овим истим фармеркама сам дошао. Да али си прешао црту - смеш у њима да изнесеш само кило прашине одавде.
У кампу су увелико причали да су се вратили јер у Копенхагену пада киша.
На огради је већ било превише флаша, две (не дволитрене!) сам чак сам оборио док сам Марти показивао како на свакој пише ко је частио. Спустили смо их и поређали у знак мира поред тамног шатора. На место Вараждинаца је дошао неки доктор из Суботице са туњавим сином. Норин текући фрајер, неки Ш. из истог града, каже да је овај неки добричина, зна га. Дообро...
Увече у диску са мном била нека Дори, балавица од 14 година, мало приглупа али вољна. Све се наместило али ама никако ми се није хтело, ишла ми је на живце, трабуња не уме да стане. Ајде да пробам стари штос за ућуткивање, очешем се као случајно главом о њу, одговори ко запета пушка и кренемо да се љубимо. Ал' некако није то било ништа, нисам је чак ни отпратио до кампа, само до пола пута. Ово не иде, бре, нисам тај, ни ти ниси та.
Кад сам се вратио, а оно Ања уз мене. Е, тако може. Играли али пази на родбину. Увек си ми се свиђао али сестра.
Спомиње се: Аријан Ферсхор (Гари), Вера Стојановић (Веца), вињак, Владимир Себешћен (Бештара), Герд Кеслер (Грекс), Госпојица, Миливоје Стојановић, Николет Сметс (Олет), Рудолф Охснер, Сланислав Дуњић (Нисла), Снежана Стојановић (Снеца), фрајер, на енглеском