Од мојих:
ево, обзиром да није долазио Кечига, и даље писемо без Вукових слова. Цесто убодем тамо где су била латиницна слова, али после исправим. Цини ми се да цу се брзе навици на латиницу кад је добијемо, него сада на ову енглеску абецеду. Али, о том потом.
Недостају нам пасијанси. Кечига је обецао да це нам инсталирати један који има. Колико се сецамо, кад нам се онај један изгубио да си нам ти послао ова два која смо имали до скора, само сто нам их је тек Нина распаковала па смо могли да их користимо. Да ли би ти поново могао да нам посаљес па да их Кечига, кад додје, постави на место или да сами то урадимо по твом упутству. Кад је мама имала (летос) проблема са дисањем у лезецем полозају, па је устајала око цетири, пет сати ујутру и да би скратила време до мог устајања, редјала пасијанс на рацунару, увијена у цебе.
Данас сам исао у виноград да обидјем моје дуње. Обзиром да је хладно и врење иде спорије, надам се да цемо за 3 до 4 дана моци и то да испецемо и да на сезону пецења ракије ставимо тацку за ову годину.
Имамо проблема са телефоном. Мало, мало, па не ради по десет и висе сати, као ноцас, кад смо били ван линије од синоц па данас до 11 сати. Једино сто моземо је да сваки пут пријавимо пости и да проклињемо оног сасавог Михаља Кертеса, еx директора царине, који је централу, купљену да замени ову код Леснине, насу, однео СПС--овцима у Сецањ и поклонио уз 9 милиона динара, кад је марка била 6 динара. Ста цес. Однео је својима, а ви из месне заједнице "Змај Јова" и Чурде дувајте у песнице. Код садасње ПТТ никада да додјемо на ред. У Сумици и на Багљасу нема двојника, све је замењено у последњих годину ипо дана, а ми ни цестите централе.
Колико видимо из писања, да ти је састанак у Милвокију био користан и да нова сазнања вец користис. Знаци, утросено време није било узалуд.
Писес нам о Брекси да је била, мал'те не без посла, а да сада ради и да се појављује и Сиракуза. Да ли је то она фирма за коју ти је она својевремно клаузулила ? Да са њима не продје као онда када је преговарала за тебе. Мозда није била на конференцији због ситуације у којој је била последњих месеци.
За Шкрбу, порука под насловом "лонг тајм ноу хиар":
- пар недеља после последњих писанија овуда је продувала Изабела. Није неки ураган, бар не у поређењу с оним што се да видети на тевеу, али смо свеједно 11 дана седели без струје. Било је воде, али ладне. Морони из Вирџинија Пауера упорно саде бандере на све стране, а дрвеће нико не поткресује, па које падне падне. Мислим да запошљавају више шумарских него електро инжењера. Наше бандере су биле посађене у крај баре (тј језера), и пар дрва са обале је пало на жице. Овде дрвеће има доста плитак корен; не знам да ли је такво земљиште, па у дубини нема шта да једе, или је доле толико влажно да иструли... очин ће га знати, знам само да сам се нагледао изврнутог дрвећа, и две недеље слушао моторне тестере.
- Био сам у Милвокију на вилфест конференцији, лепо се провео, доста научио (али не дот њет, него линукс, и како потерати фокс под линуксом)
- Овог викенда обрисао трећу партицију (тј пола диска) и тамо турио ЦрвенШешир 9.
- Тренутно опет под Пенџерима, јер ми ДиГаЈе још не ради под линуксом, из два разлога:
- још нисам инсталисао вино
- још не успевам да га убедим да препозна нтфс партиције на сопственом диску. Самба их као види, али ништа не уме да отвори то што самба види. Једном сам успео да укачим неке директорије са лептопа, чак и да пишем нешто по њима, али опет неће. Но, још увек је лакше него састављање мреже под W98 :).
- пре лета сам свратио до једне мале књижаре (тип, замисли, пише рачуне руком, мада има рачунар - тако је симпатично), узео једног Карираног Ђоку (Џон ле Каре) да читам успут, а она нашла две књиге - мексички и кинески кувар. Пре неки дан сам се развалио од... хм, немам појма како се то зове, ал' печење, пиринач, и одозго некакав сос са парадајзом, кукурузним скробом, мешавином пет зачина (између осталог анис), нешто паприке и ананаса. Феноменално. Све ми се више чини да је наша кухиња ограничена - јер имамо толико табуа, као ово не иде с оним, оно с овим и обратно. Пре тога је правила тако (с готовим тортиљама, ко би се гњавио), и у фил дође млевено месо, којешта и суво грожђе.
Прича Нина да јој је причао њен Данило: отворио се Пица Хат у Београду, отишао он да види како је, и док је седео тамо један гост умре. Тек тако. Чујем да то није једини случај - Слобине године прошле, стиже камата на наплату, умре тако човек на улици.