06-X-2009.

Нашла пулсатор и ЕМ топ (више налик кутлачи) за ћалета. Нашли му сенку над десним бубрегом, на ултразвуку, и чини ми се да се усрао да је добио рак па ће да буде кеви неиздржив терет. Доктори му дају две године ако се не оперише и можда пет ако да, ал' смо га одговорили. Уместо тога му шаљемо ово, рачунајући да доктори увек воле да раде још и продају још лекова.

Кад сам отишао да покупим Лену из школе, након прве веће раскрснице, на пола пута до наредног семафора, још увек у свом крају, стане мотор у Короли. Види види... на инерцију скренем лево (мало теже без серва), без жмигавца (аха значи немам струје), и лепо изађем из раскрснице. Онда сам је одгурао мало даље, да не сметам, и укапирао да нисам понео мобилни, још немам навику. Устопирао неког чичу само за мобилни да зовем кући.

Нина је дошла за десет минута (срећом ради од куће) и само сам јој објаснио шта се десило и рекао јој да покупи прво Лену. Уради она тако, а онда она и Ендер дођу и дијагностикују проблем - рикнуо алтернатор. Ганц нов ремонтован од пре девет година, што сам ставио онда на Негс Хеду. Док смо се тим бавили, стане леп мали кабриолет са две рибе, и она што је возила приђе отвореној хауби и каже „ја сам механичар... шта је проблем?“. Крене кроз исту дијагностику што смо већ урадили. Онда крене мало да наређује, што је Ендер мало трпео а онда „ти си можда механичар, али ја сам сертификовани Тојотин техничар, па сам штогод виши по чину, не брини ништа, знамо шта је“. Ту се она, невољно, повуче. Каже он „ма лезбача па се џегерише пред рибом“. Спомињали смо је више пута касније, а „сви назад, ја сам механичар“ у суперменској пози, је већ породична класика.

Ендер је отишао да купи нов алтернатор, ја остао да чекам. Наишао пајкан, пита треба ли помоћ (не, хвала, момак је преузео, отишао да купи алтернатор, чекам га). Запалио је пар сигналних бакљи на друму иза мене, као да сам на аутопуту - овде нико не вози преко 35 миља, ово је улаз у насеље. Онда је Ендер дошао у Мијати (опет са Нином), монтирао нови ремонтовани алтернатор, закачио каблове да га стартујемо, и гле, држало је. Акумулатор је ионако био нов, мало сам се провозао да га напуним - кроз то насеље, па заобилазним путем кући, довољно да има за следећи пут.

Али и даље намеравамо да је продамо, нема везе колико добро изгледа сваки пут кад се нешто поправи. Тражимо кола, свиђа ми се нешто Матрикс.


Спомиње се: Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), на енглеском