Опет у Темишвар.
Можда сам овог пута узео оне књиге за учење кинеског, и то на немачком, јер има и у том крају нешто Немаца, па су увезли извесну количину из Дедеера. Покушавао сам једно време да макар научим нека слова, и запамтио сам можда два. Ал' послужило је добро као разбибрига док сам спремао испите.
Иако ми је остало још доста испита, и диплома није баш близу, сматрало се да, ето, више нисам ђак, више не идем на наставу, те бака реши да ми купи бицикл. Тј да да паре, а ја ћу ваљда знати који и какав ће да ми одговара. Те одем до дућана око средине Леснине, то је ваљда касније припадало Бангроу а можда је још тад, не сећам се тачно кад је то пала та директива да се укрупњава трговина. Погледам шта има и гле неки леп црни, мушки, тробрзинац, мењач у глави... питам продавца како иду ти мењачи, ваља ли то, каже то боље не дирај. Аха, налетео сам на примерак продавца као и увек. Чим је техничка радња а продаје се нешто што није постојало кад је његов мајстор учио занат, то слободно рачунај да нема појма шта је. Као оно пре четири године кад сам тражио поларизациони филтер, којих сам се тад глупости наслушао, леле.
И наравно, узмем баш тај. Служио ме верно неких седам година, лети-зими. Доакала му наша смеша блата, соли и песка, која се вукла по путу преко зиме, и постепено продрла у мењач, и тамо разјебала куглице у лежају. Тј можда је мењач и остао читав, ал' лежајеви нису више боли куглични.