Отишли до kapitányság (капетанија, ал' нема везе са пловидбом, то је уред градског капетана полиције, ваљда) и коначно добили ту радну визу, важи до краја августа 1995.
Чачкао nmenu.prg, који би требало да изгенерише све те програмчиће са менијима, из menu.dbf (наслеђен од Салета). Што ће ускоро да лети, заменићу га негенератором, јер сви ти .spr и .mnx фајлови из самог фокса раде некако превише аутомађијски и тешко се њима управља. На крају сам направио tmenu.prg, који је читао menu.dbf и из њега правио меније у трку. Додатно позитивно бројање је што сам могао да бирам шта ћу да прикажем, што је боље од оног како ради сам Мали мекани у Ворду и осталом, где у менију има све, ама понешто је засивљено и неће да ради. Код мене неће бити ништа засивљено, шта има у излогу има и у радњи, али у излогу има само оно што корисник треба да види. Што је за КлиниСис легло ко дупе на ношу, јер је свака ординација добила само оно што јој треба, и да никад не види оно намењено осталима - лабораторија види само лабораторију, ултразвук само ултразвук итд.
Два дана касније сам направио и два проста генератора (genRepo и genScx) за ГенерАл, што ће рећи да ми је требало и нешто што би на брзину убацивало слогове у табеле - значи прво сам морао да направим listall.prg јер је требало за ова два. Тај је после имао и соло каријеру, и из њега сам изводио разне друге ствари. Чудо једно колико пута наиђе ситуација да имам празну табелу и треба да је напуним. Ево и кад синхронизујем Бјо, шта напишем у енглеској верзији има да се пребаци у српску неким процесом који је, у суштини, изведен из њега.
А ова два генератора сам користио углавном за демонстрације ГенерАла - јер су и генерисана маска и извештај били најпростији и слаба вајда од њих. Понекад би добро дошло да ми направи почетну верзију маске, а после ћемо на томе да порадимо.
Тих дана сам радио и на upitig2.prg, који је дотле исцртавао своје ситне маскице (што ће се касније назвати дијалогом, у недостатку горег израза) у трку, мерећи дужине и цртајући текст и простор за унос. Што је у суштини радило али је било компликовано - почели смо да додајемо још параметара, а сваки је био списак ствари везаних за променљиву чија се вредност уноси. Већ око четири комада је било зајебано да се уочи шта којој припада, па сам зато већ 26. изређао четири верзије тога.
Око 28. сам радио на још једном комаду за ГенерАл, GSQ.PRG, што је била маска за унос критеријума за претрагу, а онда би он од тога изгенерисао ескуел наредбу и довукао податке и приказао их у некаквом прегледу у трку. Што је касније било баш од користи; засад је то био само занимљив алат.
Истог 28. сам направио и прву верзију upitig2.prg, без двојке у називу, која је своје програмчиће за исцртавање маске држала у некаквом засебном фајлу. Проблем је био што нам се то осладило, а називи тих фајлова нису били баш лаки за памћење, звали су се up12345.prg и слично. Бројка је била контролни збир задатих параметара; првобитни позив би био коментиран и замењен позивом upitig("up12345") - без параметара, јер су ти параметри били искоришћени за генерисање. То је лепо пичило али се тих програмчића намножило и било је све теже наћи који је чији. Нарочито ако нешто изменимо, изгенеришемо поново и... а који је сад био онај стари што нам више не треба, да га обришемо? Трагање би трајало предуго.
Сличан проблем сам имао и са catal6.prg (тада још петица) јер је и он генерисао своје програмчиће и све скупа у директорију се стварао метеж.