Опет преко Хоргоша.
Под 5. октобром, у catal6.prg:
"v5.9 3- решен проблем са укључивањем генерисаних фајлова тако што се они у трку (и То само при првом позиву са датим сетом параметара) након првог извршавања дописују у Програм који је позвао catal5. Програм је, истина, у том тренутку још активан, али само као .fxp - .prg је слободан. у .prg се уписује један индикатор у прву слободну линију тако дa catal5 следећи пут зна да не треба да генерише - Програм који би се изгенерисао је већ потпрограм у позивајућем програму. тако се генерисани фајлови више не вуку по диску и не скупљају прашину, већ се налазе тамо где се користе."
Истог дана, GATHD.PRG, који скупља коментаре из кода и убацује за хелп или тако нешто, само оне који почињу са *+ и завршавају се са *- (што сам касније пронашао као штос који примењују многи - виђенији фоксовци на сличну фору пишу документацију, а у Пајтону чак и без икакве додатне синтаксе, стринг у троструким наводницима, ако је први после заглавља функције, се сматра за документ стринг, тј документацију).
Такође, почиње и ствар коју сам касније виђао више пута у медицинском софтверу: убацивач полуготових текстова. У КлиниСису су се то звали негативни налази (negativ leletek) па се табела звала lt.dbf. На местима где се уносио дужи текст (нпр коментар дијагнозе или опис урађеног) често дође нека од типичних фраза, које се често понављају, па смо дошли на идеју да на неки специјалан тастер дозовемо списак таквих фраза, а одабрану да убацимо у текст. То је из цуга постало популарно, доктори воле да направе гомилу текста, што лакше и брже то боље.
Друга велика ствар која је почела касније поподне је чекаоница. Састојала се из два дела - уноса (или налажења, ако је већ у систему) пацијента и одређивања у коју ординацију треба да иде, што је радила пријавница, где смо имали чак четири рачунара (најпростије 386 машине), а то што они упишу се појављивало на масци за унос новог случаја у ординацији у коју је пацијент упућен. Тј. у тренутку кад треба да отвори нов случај, појављује се списак чекаонице (наравно, у catal6.prg), поређан по старости, најновији на дну. Што није спречавало лекара или сестру да изаберу кога хоће са списка, то ионако нико не види, само се прозове, а пацијенти ионако одушевљени што не треба никаква цедуља, систем зна куд треба да стигну.
Током зиме се та чекаоница профинила, тј појавило се неких 9 статуса, који су се толико често појављивали којегде, да је списак са значењима био дефинисан у једном низу још у дефг.прг. Занимљиво ми је да сад погледам шта је ту све било:
1 - готов
2 - препослат, чекамо да га пошаљу назад
3 - враћен, чека да га опет примимо (са резултатима, најчешће је био препослат ради снимка или претраге)
4 - заказана контрола
5 - упућен - ово је значило да је већ био код неког, а тај закључио да није његов случај и послао га овамо, те да не очекује да ће да се врати
6 - хитно
7 - упућен са капије, што је у ствари био најчешћи случај, а што је тек седам, то је зато што смо се накнадно сетили да и то обележимо
8 - упућен одраније - са капије или од колеге, ако је више дана унапред
9 - није готов, вратићемо га унутра - што смо звали "паркиран", оно добио је нешто па чекамо да то одради па да видимо, нпр атропин за зенице или неку анестезију која ће да одради за десетак минута
Пар 2-3 је изазвао поприличну пометњу, јер је átutalt, буквално "послат преко", израз који се дотле користио само на пошти, кад се шаљу паре. Сад шаљемо живе људе. Неки лекари се чак бунили... још да знају да сам реч измислио ја, што пре три месеца нисам умео да бекнем мађарски, а и то паркирање им није ишло под капу, паркирају се кола а не људи... Већ наредне недеље су увелико спомињали препослате и паркиране пацијенте. Воле они да имају стручни жаргон који ће простом свету да звучи чудно и неразумљиво.