13-II-1995.

На посао, преко Хоргоша.

Код куће, Брља је нешто додавао catal6.prg у материјално... То материјално књиговодство уме да буде зајебано, због обрачуна цена материјала. Има неколико метода, а наше муштерије су се углавном држале метода просечне цене, који је у ствари био немогућ пре рачунара. Тј био је могућ али са поприличним кашњењем, јер је требало чекати крај месеца, па да се израчуна (за сваки материјал) просечна цена за тај месец, и онда по тој цени обрачунају вредности свих излаза. А морало је да се чека јер... шта ако неки папир накнадно улети па поремети све? Било је парадокса и без тога - ако је почетком месеца било нечега мало по ниској цени, и онда скоро све истребовано, па онда набављено по много вишој цени (што је у годинама инфлације био чест случај), то прво требовање је ишло по просечној цени с краја месеца, која је онда била много виша, па је између тог требовања и те набавке вредност била негативна. И метод тренутне просечне цене (оно кад се не чека крај месеца него се израчунава после сваке набавке) је умео да доведе до парадокса, јер се не ревалоризује стара залиха... Не сећам се како је ишао пример, али то ми је Њ (из Њујорка) баш лепо нацртао, онако економски (значи "нацрта вешала и каже имаш 1000 динара"*), како у три корака и том методом може да се добије да нека количина има негативну вредност. Ово што сам договорио са Брљом је да се након сваког уноса прерачунава вредност залихе за унете материјале, па чак и ако је редослед датума безвезан (прокњиже набавку два месеца касније или сторнирају излаз - што је у ствари још луђе, јер је изашло по тадашњој просечној цени а враћало би се по текућој)... Кад је већ фокс толико брз да читава та заврзлама може да се обави невидљивом брзином. Бар је број тих парадокса минималан. И не само да прерачунава него и ажурира залиху... у ствари, укинули смо табелу залиха, то је само збир тамо негде, за који морамо да водимо рачуна да је тачан. Радије ћемо га рачунати сваки пут кад треба, него да се зајебавамо са тим да га држимо посебно и пазимо да је тачан.

Трећи метод, најстарији у ствари, је да се цена никад не прерачунава, него да се увек узима по цени најстаријег. Што је и најтачније мада не и најстварније, јер привидно умањује трошак (ствар испада јефтинија јер трошимо стари материјал, али пошто нам тај увек треба, морамо одмах да га набавимо, што сад кошта много више), а не ваља јер почива на хронолошки тачном редоследу пристизања папира - а у стварности је умело да се деси, много пута, да се набавке књиже са поприличним кашњењем, а и требовања, и да то стиже насумичним редоследом. Програмски би се то још некако и дало извести али је јако зајебано - шта ако се требује шест комада, два по једној четири по другој цени, а онда улети неко старије требовање за три комада, па сад ово треба да се преради да буде... шта, два по другој цени а четири по тој истој другој цени? Не само зајебано, него има више парадокса од свих, иако је најтачније.

У КлиниСису, упућивање (башка главно, башка лабораторија) добило нов дијалог из upitig2.prg, само два поља: у коју ординацију, и шта се тражи - што је дужи текст, доктори су опширни. Онда неки извештаји за рендген (зашто два?... ма, ко ће то сад отварати), па 15. фебруара опет нешто чачкао у mnseshn.prg. Пише "generisan 95.01.31, 21:48:29 poslednji put", значи кренуо је као генерисан а онда прешао у ручни рад. То је била вечита дилема, ако генерисани програм нешто не уме да уради, чачкати тај програм или генератор. Јер ако се чачка тај програм, следеће пуштање генератора ће то чачкање да прегази, значи нема даље да се генерише, од сад па надаље тај има да се ради ручно. С друге стране, шта ако променим нешто у генератору, то онда свуда има аутоматски да се промени простим поновним генерисањем - а онда у том изузетом случају мора да се мења на руке.

Дилему сам обично решавао тако да је генератор добијао нове опције, најчешће разна места одакле може да се позива код ван тог генерисаног, па сам тако имао и јаре и паре - оно што треба да личи на нешто и изгледа уједначено диљем апликације, то има да се генерише, а оно што треба да муља врло специфичне ствари, то иза сцене, на руке. Овај мали мени је био изузетак - изгенерисан је, али се у менијима мало кад шта мењало, то је био у суштини врло прост генератор, и ту нисам очекивао неке темељне измене, и пребацио сам га у статус "ово иде на руке". Испало је да се нисам прешао, није било много да се чачка.

Шеснаестог, рано ујутро, нешто чачкао у rucno4.prg, што је она варијанта са ручним затварањем - тад сам му угенерисао дијалог. А онда, током дана, оне групе интервенција за КлиниСис - пошто је и тога, као и дијагноза, било неколико хиљада (бирократско ситничарење, као да стварно мора да се посебно води двадесет врста разговора са пацијентом и десет врста мерења температуре и слично), па да могу са те веће листе да поваде шта им треба у краћу листу за сваки дан.

----

* тајни знак међу економистима... сви то раде. Та вешала су више као Т, што је табела са две колоне, без оквира, лево дугује десно потражује.


Спомиње се: catal6.prg, upitig2.prg, Горан Стаковић (Брља), КлиниСис, Њујорк, фокс, на енглеском